Марко Тулије Цицерон

Чудних ли времена, чудних ли обичаја! (O tempora, o mores!)

Докле ћеш коначно, Катилина, злоупотребљавати стрпљивост нашу? (Quousque tandem abutere, Catilina, patientia nostra?)

Сви се покоравамо законима да бисмо били слободни.

Док дишем (живим), надам се.

Нема ничег отменијег и цењенијег од верности. Верност и истина најсветлија су савршенства и дарови људске душе.

Особина глупих је да запажају грешке других, али не и своје.