Мадагаскарске пословице

„Богат шкртац штеди себи за сахрану.”

„Човјек је као зрно риже у лонцу у којем се куха: час исплива на површину, а час опет потоне.”

„Хрђаве су ријечи као блато на обући: свако жели да их се што прије отресе.”

„Кад сиромах кихне, мора сам себи рећи наздравље.”

„Ко неће да потражи поклопац за лонац, једе некухану рижу.”

„Ко се једном наједе јежевих иглица, више ни пруће не жели видјети.”

„Ма како лијепа била риба, нико неће натакнути свој језик на удику да би је ухватио.”

„Нека ваша љубав буде као прољећна киша, која ситно пада, али преплави обале.”

„Новци су попут гостију: дођу и прођу.”

„Онај који љуби налик је на малена крокодила што га његова мајка прождире: он се опет враћа у утробу коју добро познаје.”

„Снага која нема циља, мајка је лијености.”

„Снажне побиједи стид а слабе страх.”

„У двоје је увијек лакше, ако један падне други ће га подигнути.”

„У сну смо сви једнако богати.”

„Ум је попут сељачких вила: кад су превише равне, носе премало, а кад су превише савијене, носе и оне што не треба.”