Лудвиг Витгенштајн

Извор: Викицитат
Лудвиг Витгенштајн (1929)

Лудвиг Витгенштајн (26. априла 1889 — 29. априла 1951) био је аустријско-британски филозоф пореклом из Аустрије који је првенствено радио у пољима логике, математичке филозофије, филозофије духа, и филозофије језика.

Цитати[уреди]

„Да људи нису правили глупости, ни ништа паметно не би се урадило.”


„Филозофија је борба против опчињености наше интелигенције помоћу нашег језика.”


„Мој рад се састоји из два дела: од оног који је овде и од свега што нисам написао. И управо овај други део је важан.”


„Могло би се написати озбиљно и добро филозофско дело које се састоји искључиво од шала.”


„Не знам зашто смо овде, али сам прилично сигуран да то није зато да бисмо уживали.”


„Немојте се мешати у делимичне проблеме, већ увек бежите тамо где постоји слободан поглед на цео један велики проблем...”


„Моја потешкоћа је само – огромна – тешкоћа у изражавању.”


„Једна од главних вештина филозофа је да се не заокупља питањима која га се не тичу.”


„Оно што се уопште може рећи може се рећи јасно, а оно о чему не можемо да причамо морамо прећутати.”


„Извесно, могуће, немогуће: овде имамо прву индикацију скале која нам је потребна у теорији вероватноће.”


„Смрт није догађај у животу: ми не живимо да бисмо доживели смрт. Ако узмемо да вечност не значи бесконачно временско трајање већ безвременост, онда вечни живот припада онима који живе у садашњости. Наш живот нема краја само на начин на који наше видно поље нема граница.”


„Моје су пропозиције овако разјашњене: онај ко ме разуме коначно их препознаје као бесмислене, кад се кроз њих попео, на њих, преко њих... Мора, да тако кажем, да баци мердевине...”


„Тешкоћа у филозофији је рећи ништа више него што знамо.”


„Фрејзеров приказ магијских и религиозних погледа на човечанство је незадовољавајући; чини да ови погледи изгледају као грешке.”


„Свако објашњење је ипак хипотеза.”


„Оно што се мора превазићи није тешкоћа интелекта већ воље.”


„Филозофски проблеми се могу упоредити са бравама на сефовима, које се отварају бирањем одређене речи или броја, тако да никаква сила не може отворити врата док се не погоди само ова реч, а када се удари у њу, свако дете може да их отвори.”


„Изговарање речи је као ударање ноте на тастатури маште.”


„Кад би лав могао да говори, ми га не бисмо могли разумети.”


„Ако знате да је овде једна рука, ми ћемо вам дати све остало.”


„Оно чега се чврсто држим није један предлог, већ гнездо предлога.”


„Знање се на крају заснива на признању.”


„Доживите трагедију где се дрво, уместо да се савије, ломи.”


„Никада не остани на неплодним висинама памети, већ сиђи у зелене долине глупости.”


„Човек се мора пробудити да би се зачудио — а можда и народи. Наука је начин да га поново успавамо.”


„Да људи понекад не раде глупости, ништа интелигентно никада не би било урађено.”


„Начин на који користите реч „Бог“ не показује на кога мислите — већ на шта мислите.”


„Не забога, бој се да не причаш глупости! Али морате обратити пажњу на своје глупости.”


„Толико је карактеристично да управо када је механика репродукције толико побољшана, све је мање људи који знају како треба свирати музику.”