Комунистички манифест
Манифест Комунистичке партије, познат и под именом Комунистички манифест, први пут је објављен 21. фебруара 1848. и представља један од најутицајнијих светских политичких трактата. Написали су га оснивачи теорије комунизма Карл Маркс и Фридрих Енгелс.
Цитати[уреди]
„Баук кружи Европом - баук комунизма. Све силе старе Европе сјединиле су се у свету хајку против тог баука, римски папа и руски цар, Метерних и Гизо, француски радикали и немачки полицајци. Где је она опозициона партија коју њени противници на власти нису извикали као комунистичку, где је она опозициона партија која није у напреднијим опозиционарима и својим реакционарним противницима узвратила прекор који их је имао жигосати као комунисте.”
„Историја целог дотадашњег друштва је историја класних борби.”
„Али свака класна борба је политичка борба.”
„Све што је чврсто топи се у ваздух, све што је свето је профанирано, и човек је најзад приморан да се суочи са трезвеним чулима, својим стварним условима живота и односима са својом врстом.”
„Уместо буржоаског друштва, са његовим класама и класним антагонизмима, имаћемо удружење, у коме је слободан развој свакога услов за слободан развој свих.”
„Радници немају земљу. Не можемо им одузети оно што немају.”
„Теорија комунизма може се сажети у једну реченицу: Укидање приватне својине.”
„Пролетери немају шта да изгубе осим својих ланаца. Они имају свет да победе.”
„Са јасноћом и бриљантношћу генија, ово дело оцртава нову концепцију света, доследан материјализам, који такође обухвата област друштвеног живота; дијалектика, као најсвеобухватнија и најдубља доктрина развоја; теорија класне борбе и светско-историјске револуционарне улоге пролетаријата — творца новог, комунистичког друштва.”
„РАДНИЦИ СВИХ ЗЕМАЉА, УЈЕДИНИТЕ СЕ!”
