Иван Јастребов

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу

Иван Степанович Јастребов (рус. Иван Степанович Ястребов; Громуша, 1839 — Солун, 8. јануар 1894) био је руски дипломат, историчар, етнограф и археолог; био је конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну. У Призрену је службовао 1870—1876. и 1879—1886. године.

Деца су њихова многе године остајала некрштена, сами они нису слушали службу Божју у селу, јер ниједан поп није хтео к њима долазити, али су славу држали, ломили колач, и при урвинама цркве причешћивали се овим колачем заливајући га вином... Док је Јанићије (митрополит призренски, Србин) био жив, није се могло казати да се хришћанство угасило, али смрћу Јанићија нестаде и међу Брођанима хришћанства;они се истурче, а неки се преселе у Призрен.

Иван Степанович Јастребов о нестајању српског живља на Косову и Метохији

Мени су се обраћали хришћани града Ђаковице за помоћ, јер не могу да издрже затворенички живот и да очекују сваког момента смрт... Неред у крају и даље се наставља као и пре. Нема дана да се не деси убиство или отимање хришћанских кућа. Рат је погоршао положај овдашњих хришћана. Турци и Арнаути почели су више него пре гледати у свакоме учитељу или попу узрок свих својих прошлих или будућих невоља.

Иван Степанович Јастребов о положају хришћана у Ђаковици

Мој глас је, уосталом, нејак да би оповргао ту лажну представу која кружи о храбрости и неустрашивости Арбанаса. Они су увек плашљиви кад се сретну са регуларном војском и увек се дају у бекство.

Иван Степанович Јастребов о јунаштву Албанаца