Злочин и казна

Злочин и казна је роман руског писца Фјодора Михајловича Достојевског издат 1866. године у часопису Руски весник.

Цитати

• Занимљиво би било знати, чега се људи највише плаше? Нове намере, нове властите речи, плаше се они више свега… Уосталом, ја брбљам и сувише.
  • Први део, I

• А осим тога, да би неко упознао било ког човека, према њему треба поступати постепено и пажљиво да се не би преварио и упао у предрасуде, које је касније врло тешко исправити. Наиме, да би човек непристрасно судио неким људима, треба да се одрекне одређених, већ усвојених погледа и свакодневних навика према људима који нас иначе окружују.

• Зато и пијем, јер у том пићу тражим милост и осећања. Пијем јер желим да патим двоструко.

• Да ли сама болест рађа злочин, или је сам злочин, некако по својој посебности, увек праћен нечим што личи на болест?

• Све има два краја, све има два краја.