Епископ диселдорфски и њемачки Григорије

Григорије (2014)

Григорије (световно Младен Дурић; 17. децембар 1967) епископ је диселдорфски и њемачки.

Цитати

„Свуда на свету постоје судови на локалном, ширем и светском нивоу и када те неко позове на суд, ти си дужан да се одазовеш. То је болна ствар, али то је суд овога света и он постоји. Да мене неко позове или људе које ја знам, почев од патријарха Павла до мог владике Атанасија, нико не би рекао 'Нећу'. Спаковали бисмо личне ствари и отишли тамо. Е сад, како ови људи мисле? Ја бих волио да ми неко да неку мало бољу аргументацију од оне 'не треба се предати'. Не може се на тај начин потцењивати интелигенција народа. А сад, и та прича 'ја сам јунак'. У реду, али какве су све главе падале за ту државу и за ту слободу. Па је ли можда глава неког старог човека света и лепша од момака чије су главе падале и које су ови људи, на крају крајева, предводили. То постоји и то је реалност. Болно је, али и бол се некада мора претрпети.”

„Насупрот тим литургијски активним, свјежим и одговорним људима, којих је сваким даном чудом Божјим све више и више, стоје изанђали, потрошени тужни људи изгубљене вјере, који то надокнађују фанатизмом, страхом, сљепилом, дивљењем себи – као нпр. један саблажњени и самозвани академик и један пропали поп-политичар, недоучени професор, и уз то моралиста.”

„Желим да будем до краја искрен према вама, па да кажем и ово. Наш министар вјера је са понеким од вас разговарао о овом питању, као зрео и озбиљан човјек, који као хришћанин и човјек на одговорном положају у друштву има увида у историјски тренутак у коме се налазимо и сагледава као проницљив ум сву ширину и дубину ситуације у којој смо. Предложио је да тај који ће бити први има виталност и енергију, да буде млађи човјек који ће имати снаге да се са поменутим носи и многи су му то узели за зло.”

„Питам се и питам вас - коме чинимо услугу својом одлуком о 'умољавању за останак на трону'? Да ли свјатјејшем Павлу, одбијајући ЊЕГОВУ ВОЉУ И ЖЕЉУ, да ли Цркви која је, понављам, БЛОКИРАНА, да ли народу престоног града, или пак одређеном броју оних којима хаос одговара? Међутим, ми више нећемо моћи да се скривамо иза лица светог и скромног старца, нашег патријарха, који се тренутно, како рече један од архијереја, не лијечи на ВМА, него тамо станује на нашу општу срамоту.”

„Најдиректније сам ишао на то да, метафорично речено, 'повредим' митрополита Амфилохија, јер је он ипак најодговорнији од свих нас.”

„Разни људи ме лично подржавају, а неки су, опет, против мене, и то није никакав грех. И ако ме и подржавају Тадић и Додик, и ко зна још ко, и ако они желе да ја будем патријарх, није то ништа страшно нити грешно.”

„Када ме питају шта ћу урадити кад постанем патријарх, исто је као да ме питате шта ћете учинити када постанете кинески цар.”

„Папа је човек који показује да му је вера важнија од било које политике, али очигледно није човек који не схвата да је политика истовремено и живот или саставни дио живота.”

„Кад су на пример Срби из Книна и Сарајева кренули у егзодус, интересантно је и парадоксално да су се кретали од запада ка истоку и да то никоме није било чудно. Можемо се запитати зашто нико није био паметан, па да их окрене ка Немачкој па бисмо данас тамо имали пола милиона Срба. Не би били сиромашни, могли би да обнављају своја имања. Међутим, тада нико није имао ту врсту памети.”

„Радујте се слободно и Дједа Мразу и не бојте се њега, јер је он направљен, и измишљен, и смишљен као нешто што је посљедица великог дејства милости и љубави Светог Николаја, кога данас славимо.”

„Ја сам за пуне цркве здравог народа, не за празне цркве и пуне оронуле болнице болесног народа.”