Пређи на садржај

Емил Сиоран

Извор: Викицитат

Емил М. Сиоран (8. април 1911 — 16. август 1995) је био румунски филозоф и есејиста.

Цитати[уреди]

„Исти осећај неприпадања, узалудности, где год да одем: претварам се да сам заинтересован за оно што ми ништа није важно, покрећем се механички или из милосрђа, а да ме никада не ухвате, а да икад нисам негде. Оно што ме привлачи је негде другде, а где је то другде не знам.”


„Испуњени смо само када ничему не тежимо, када смо тим ничим оплођени до опијености.”


„Цео живот сам живео са осећајем да сам склоњен са свог правог места. Да израз "метафизичко изгнанство" нема никаквог значења, само моје постојање би га приуштило.”


„Свако од нас верује, сасвим несвесно, наравно, да сами трагамо за истином, коју остали нису у стању да потраже и недостојни да је достигну. Ово лудило је толико дубоко укорењено и толико корисно да је немогуће схватити шта би било са сваким од нас ако би једног дана нестало.”


„Сиромашни, непрестано размишљајући о новцу, доспевају до тачке губитка духовних предности непоседовања, па тако тону ниско као богати.”


„"Шта је истина?" је фундаментално питање. Али шта је то у поређењу са "Како издржати живот?" А и овај бледи поред следећег: "Како се издржати?" — То је кључно питање на које нико није у позицији да нам да одговор.”


„Наше место је негде између бића и небића — између две фикције.”