Евгеније Оњегин
Евгеније Оњегин је роман у стиху Александра Сергејевича Пушкина.
Цитати[уреди]
„Зар ниси ти и онога трена,
О привиђење моје драго,
Промако кроз ноћ као сена,
Над узглавље се моје саго
И сапнуо ми речи наде
Љубави пуне и искрене?
Ко си ти? Чувар душе младе
Ил´кобни дух што куша мене?
Утишај сумње што ме гуше,
Можда су све то сање моје,
Заблуде једне младе душе,
А сасвим друго суђено је...
Нек буде тако! Сто да кријем?
Милости твојој дајем себе,
Пред тобом сузе бола лијем
Молим заштиту од тебе...”
„Удала сам се. Сада треба
Да одете, јер ја вас молим.
У срцу вашем поред страсти
Поноса има, има части;
Зашто да кријем? Још вас волим,
Ал` другом ја сам поверена
О остаћу му верна жена.”
