Пређи на садржај

Душан Васиљев

Извор: Викицитат

Душан Васиљев (19. јул 1900 — 27. март 1924) био је српски песник, прозни и драмски писац, један од најзначајнијих српских експресиониста.

Цитати[уреди]

„Ја сам се газио у крви до потколена,

И немам више снаге.
Сестра ми се продала за паре
И мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
Не тражим плена:
Ох, ја сам жедан мрака! И млека и цветка!
И беле јутарње косе!”


„Моја је душа страховито пуста,

ко врт у голу, позну јесен.”


„Смрт, та вечно жељна блудница,

сваки ми дан украде
од крви једну кап,
и један ми дах из груди отме,
и подводи ми жене младе
да ми још сутра уклопе штап.”


„Када си ме са парфемом твога тела

опила у твоме крилу,
заспао сам пролетњим сном самртничким,
Ђурђевданска чаробнице.”


„Нема празника ни недеља,

и сва је срећа у сунцу
што нас покаткад у стари живот врати,
и разбуди поново и нама дрводеље
са ливанских и балканских гора.
А траг је дубок и страшан,
и неће га нико никад затрпати.”