Дражен Ердемовић
Дражен Ердемовић (25. новембар 1971) је босански Хрват, који је у време рата у БиХ био припадник Армије Републике Босне и Херцеговине, Хрватског вијећа одбране и 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске са којим је учествовао у масакру у Сребреници.
Цитати
[уреди]„Прије свега, поштовани суде, желим рећи да ми је жао свих жртава. Не само тих жртава што су страдале тада на том имању фарми, него свих жртава, нема везе које су националности које су страдале у бившој Босни и Херцеговини. Ја сам изгубио доста добрих пријатеља разних националности све због тог рата, а увјерен сам да ти сви моји пријатељи нису били за рат исто као и ја. Увјерен сам. Али нису имали другог излаза, једноставно, то им је било све. Дошао је тај рат, нису имали другог излаза, као и ја. Због мог случаја, због свега што се десило, ја сам сам без ичијег хапшења, без ичијег, како да кажем, испитивања или присиљен признао још прије него што сам ухапшен у Савезној Републици Југославији. Новинарки, тада том сам приликом све рекао да желим да идем на Међународни суд, да помогнем Међународном суду да схвати шта се у бившој Југославији радило са обичних људи, као што сам ја. Као што је рекао господин Бабић, у Савезној Републици Југославији сам исто признао на суду све, органима Државне безбједности сам признао све, као и вама овдје. Господин Бабић први пут кад је дошао овдје рекао ми је: "Дражене... да... можел ли да промијениш одлуку, не знам шта се може догодити и шта ће бити." Ја сам рекао: "Због жртава, због моје савјести, због мога живота и мога дјетета и моје супруге, ја не могу да поништим оно што сам рекао новинарки што сам рекао у Новом Саду. Значи, због моје душе, због мог поштења, због жртава, због свега, иако сам знао да ће моја породица, моји родитељи, мој брат и моја сестра имати проблема због тога, а ја то нисам хтио поништити. Због свега што се десило, јако ми је жао, али ништа нисам могао учинити, када сам могао, то сам и учинио. Хвала, немам више ништа да кажем”
— Признање кривице