Драгачевски епитафи: убиства - злочини

Извор: Викицитат

Драгачевски епитафи: убиства - злочини су документарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика Драгачева.


Споменик Јакову Новичићу (†1849) (Граб – крај школе)

Погибе за правду
Жертвујући Пред кућом своиом
од злобива коншије[1]


Споменик Мијаилу Солдатовићу (†1866) (Лиса – Вратоње)

Млади оваи преседник
да би позиву и заклетви одговорио
држао се закона по ком е зле и рђаве
по заслузи ниовои казнио
па зато код рђави падне у ненавист
поводом ближни свои
издан буде разбојницима
са коима они у погибели
његовои участвоваше:
и у горке га муке турише
очи му Вадише а лице Грдише
и у тешкои муки испусти душу
за кое нека им Бог суди[1]


Споменик Благоју Вратоњићу (†1885) (Лиса – Вратоње)

[страда] од стране Хајдука
у очи госпођинудне 1885. год.
на путу идући од куће судници ов:
ниже гробља из пушака погибе
и одмах испусти своју племениту душу.[1]


Споменик петнаестогодишњем Јанићију Затеги (†1866) (Лис)

Погибе незнано од кога
пред своиом кућом[1]


Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица – Поље)

Погинуо од зликоваца[1]


Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)

Погибе од кајдука[1]


Споменик Радовану Јовичићу (†1895) (Граб – Илићи)

Погину од зликоваца ноћу
Еј зликовци
што на своју децу не помислисте
те ми живот не остависте
не дадосте ни зори осванути
ни душом данути
ни са мојом децом се поздравити[1]


Споменик Мићу Димитријевићу (†1898) (Рогача)

Погинуо од зликоваца[1]


Споменик Мијаилу Ружичићу (†1900) (Горачићи – Ружичићи)

Погибе у својој кући
незнајући од кога је
огњем тело искићено[1]


Споменик Михаилу Давидовићу (†1904) (Лисице – Кукићи)

Његов живот узе
одпадник вере и поштења
(...)
који подиже зликовачку руку
и уби га из пушке
на путу више Чачка[1]


Споменик младићу Светомиру Јовановићу (†1906) (Милатовићи – Ћурчићи)

Но убига из пушке
Радош Сатарић на правди бога[1]


Споменик Стевану Воиновићу (†1907) (Доњи Дубац – Црквине)

Ухватига хајдук Радоје Караџа
у воденици довога кући,
оте му одело и оружје
и насилу отерага у планину
и убијо[1]


Споменик Симу Шулубурићу (†1909) (Лиса – Шулубуре)

Пре времена Телом се у гробу скрива,
не по вољи Свевишњега Господа Творца,
ни по заслузи мојих дела што су жива,
већ по Обести Ненаситиг Звер – Зликоваца.[1]


Споменик Јездримиру Цогољевићу (†1909) (Крај пута Гуча – Вича)

Стрељан је (...) због неправде
у заштиту своје имовине[1]


Споменик хајдуку Драгомиру Којовићу (†1913) (Крај пута Вича – Каона)

Поживи 30 г.
А као ајдук погибе 1913 г.[1]


Споменик Средоју Љ Павловићу (†1932) (Котража – Чакаревићи)

Погибе на правди Бога од убице[1]


Споменик Миломиру Љ Благојевићу (†1936) (Трешњевица)

Погибе од зликовачке руке
на превару мучки[1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди]

  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.