Драгачевски епитафи: бирани људи - носиоци власти

Извор: Викицитат
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Драгачевски епитафи: бирани људи - носиоци власти су одломци епитафа преписани са драгачевских надгробних споменика и крајпуташа.


Споменик кнезу Николи Баралији (†1828) (Гуча – Анђелићи)

Кнез НИКОЛА БАРАЛИЈА
бивши житељ Гучки
преставиосе у 1828 : лето[1]


Споменик драгачевском кнезу Јовану Ристивојевићу (†1831) и његовом оцу кнезу Ристивоју (†1806) (Миросаљци – Горње гробље)

ЈОВАН
син кнеза Ристивоја из Миросаљаца
коие кнезовао целом наијом Пожешком
за владе турске
а погинуо на Радаљеву
борећи се са Скоплак пашом
Карађорђевог рата 1806 :
а Јован е у влади књаза Милоша Србског
постављен е кнезом целог Драгачева г. 1824.[1]


Споменик Богићу Комадини (†1840) (Лиса – Комадине)

БОГИЋ КОМАДИНА
из села лисе
поживе 63 : Г :
мре лета 21 Ноем : 1840 ле :
а кметоваое 36 ле[1]


Споменик Јовану Милићевићу Ћалову (†1843) (Зеоке)

ИОВАН МИЛИЋЕВИЋ ЋАЛОВ
б. кмет зеочки
Пож. 56 Г.
умрое 6 г деке у 1843. г :[1]


Споменик Ристи Плазини (†1844) (Губеревци – Плазине)

РИСТА ПЛАЗИНА
бивши кмет овог Села Губере.
поживе 41 г.
А умрије 14 : Авгус : 1844 :[1]


Споменик Стефану Затеги (†1844) (Лиса – Гробљиште)

СТЕФАН ЗАТЕГА
главни срб от села Лиса
бивши кмет 8 г.
поживијо 42 г :
умре од 30 г ноембра 1844 :[1]


Споменик Ивану Живковићу (†1848) (Рогача – Чукар)

ИВАН ЖИВКОВИЋ
бивши кмет главниј Ж: С: Рогач
поживи 50. г :
умрие 3. апри 1848:[1]


Споменик Добросаву Радивојевићу (†1848) (Пшаник – Булије)

ДОБРОСАВ РАДИВОЕВИЋ
от фамилие Булића,
бивши кмет селу котражи 20. го:
поживи 60. Го:
и умре. 12 октомр. 1848. л:[1]


Споменик Сретену (†1848), сину Јанка Михаиловића Молера (Негришори)

биосам писар, у овом срезу, 10. година.
притом мее Бог позвао, к себе
г= 1848. Дек =: 30[1]


Споменик Василу Дмитровићу (†1849) (Негришори)

ВАСИЛ ДМИТРОВИЋ.
бивши пандур коњани
служио, 26. год: код Капетана
Милована Недељковића из Вирова
правитеслтвену службу
непорочно исп:[1]


Споменик Вуку Баралији (†1849) (Гуча – Анђелићи)

ВУК
син Николе Баралие
бивши кмет села гуче
поживи = 35 г.
и умре 19 г маија 1849[1]


Споменик Панти Плазини (†1850) (Губеревци – Плазине)

Овде наше кости почивајут
и судбину Божиу ожидајут
Блаженоупокојеног Раба Божиег
ПАНТА ПЛАЗИНЕ
из овог: села Губереваца
главног кмета драгачевског
кои 25. год
частно и поштено кметовао[1]


Споменик Милошу Стевановићу (†1851) (Горачићи – Черговиште)

Овди биљег показује
где почива тело краброг србина
МИЛОША СТЕВАНОВИЋА
почившег кмета
коие од своег: рођења 38: Го: Живио
а 5 г: декемвриа у 1851 Го:
блаженос са вечностију променио[1]


Споменик Миловану Раковићу (†1850) (Трешњевица – Поље)

МИЛОВАН РАКОВИЋ
Жител С: Црешњевице
Поживе 50. Год.
и Бист главни Кмет примиритељног. Суда
и коиои подобиу 12 ст Г.: Судио
и при свакои Чести Умро Сеп: 21-ог 1850 г:[1]


Споменик Василију Комадини (†1851) (Лиса – Поље)

ВАСИЛИЕ КОМАДИНА
бивши Преседател
Примирителног Суда
обштине Лишке
Поживи 55 Год:
умре 12 Фервуара 1851. г:[1]


Споменик Протићима - Милисаву (†1852) и Ђоки (†18??) (Гуча – крај цркве)

Овде под овом стеном
почива Раб.Божи
МИЛИСАВ ПРОТИЋ
из села Гуче.
Био кмет и преседник општине Гучк[е].
Поживи...
престави се 23. Декембра 1852 г:[1]


Споменик Пауну Петровићу (†1854) (Кривача – Ђекићи)

Овде почива Раб Божии
ПАУН
син веселина петровића
бивш: кмет от села Криваче,
поживи 35. Год.
и умре. 8. јулија 1854 г:[1]


Споменик Миловану Недељковићу (†1855) (Прилипац – код цркве)

МИЛОВАН НЕДЕЉКОВИЋ
Маиор и Царско–Турског ордена Кавалер
Он е 40. година
као срески старешина у Драгачеву,
правителство и отечество,
свое верно и беспоштедно послужио,
а после као пензионирани Мајор
у 65-ој години старости свое
у вечност преселио се
4-ог фебруара 1855 године[1]


Споменик Мијаилу Караџи (†1855) (Доњи Дубац – Црквине)

МИЈАИЛО КАРАЏА
бивши кмет села дубца
поживи 50 Г.
умре 16 септембра 1855 год.[1]


Споменик Милисаву Петровићу (†1859) (Тијање)

МИЛИСАВ ПЕТРОВИЋ
Бивши кмет и Ж:С: Тијања
пожи: 56. Г: и умре 21 де:[1]


Споменик Обраду Плазини (†1858) (Губеревци – Плазине)

ОБРАД
син николе плазине
бивши кмет губеревачки[1]


Споменик Спасоју Чакаревићу (†1860) (Котража – Главица)

СПАСОЈЕ ЧАКАРЕВИЋ
бивши кмет об[штине] котрашке
а који у чести и поштењу
поживијо 56. Г.
а преставио се, у вјечниј живот.
27-г новембра. 1860. г.[1]


Споменик Јовану Мијаиловићу (†1860) (Горњи Дубац – Заједница)

ИОВАН МИЈАИЛОВИЋ
из овог села Дубца
Био 15.го[дина] кмет при владе
бившег књаза Александра Карађорђевића.
а живиое 70. година
А преставиосе 11 октобра 1860. год:[1]


Споменик Јоксиму Броћићу (†1861) (Лапидаријум у Гучи)

ИОКСИМ БРОЋИЋ
бившии примирителног Суда
обштине гучке преседател
а поживи 65. г.
а престависе 20-ог фебр. 1861: год.[1]


Споменик Веселину Петровићу (†1862) (Кривача – Ђекићи)

Овде почива раб божии
ВЕСЕЛИН ПЕТРОВИЋ
бивши кмет из Села Криваче
Поживи 76. год.
престависе 21 Јануари[ја] 1862. год.[1]


Споменик Сретену Васовићу (†1862) (Граб – Рајичићи)

СРЕТЕН ВАСОВИЋ
из граба,
бивш[и] кмет 10.г.
а у доброи љубави и миру,
с браћом коншијама
знанцима и пријатељима
поживи Г. 48.
и умре 12. декем, 1862 г.[1]


Споменик Јанку Новичићу (†1863) (Граб – Рајичићи)

Оваи билег.
показуе: тело: србина:
ЈАНКА : НОВИЧИЋА
преседатела обштине Рогачке
кои: поживи 35 Го:
а пресе[ли се] у вечнос.
20-ог маиа у 1863: години[1]


Споменик Милораду Кочовићу (†1863) (Лис)

МИЛОРАД КОЧОВИЋ
Главни Домаћин и жител Села Лиса,
кметовао 19. Г.
и поживио е у добром задоволству 60. год.
а преселио се у вечност
20. октом. 1863. г:[1]


Споменик Миленку Мијаиловићу (†1864) (Горњи Дубац – Заједница)

Ово су Земне. Кости
под овом плочом
МИЛЕНКА МИЈАИЛОВИЋА
бив кмета дубчан[ског]
поживио 32, Г,
умре 6 априла 1864[1]


Споменик Благоју Мићовићу (†1865) (Лиса – Вратоње)

Оваи надгробниј споменик
родољубивом
БЛАГОЈУ МИЋОВИЋУ
бившем добродетелном домаћину
и кмету из Лисе
поживи 53. Г:
престависе 5. Декембра 1865. г:[1]


Споменик Јовану Драговићу (†1866) (Рогача – Црквина)

ИОВАН ДРАГОВИЋ
Бивши Кмет из С[ела] рогаче
Поживи 84 г.
умре 20 Ф: 1866. г.[1]


Споменик Богосаву Тајсићу (†1866) (Пухово – Нешовановићи)

Овај узвишени Споменик
Бележи Где мирно Бораве Кости
отличног Грађанина
БОГОСАВА ТАЈСИЋ
Бив: кмета. Посланика.
на народ. скупштини.
и доброг Члана села Пухова.
Рођен 1814. Г.
а умре 1866. Г.
Остављајући. Леп Спомен у селу.
општини. и округу.
Живећи 52. г.[1]


Споменик Милисаву Радоњићу (†1867) (Рогача – Црквина)

Овде су тико смирени
телесни останци Раба Божиег
МИЛИСАВА РАДОЊИЋА
житеља рогачког
и кмета обшт[тине] грабске: и рогачке.
кои поживи чесно
од своег рођења 60. год:
и преселисе у вечнос
28-г Јануара у 1867 год.[1]


Споменик Саву Маричићу (†1867) (Вича – Главоњићи)

Приђи ближе мили роде
те прочитај надпис овај
кои показује краброг Србина
САВУ МАРИЧИЋА
Житеља села виче.
кои по два пут кметова
у обш[тини] вичкои
кои чесно и поштено поживи 60 Г:
А престависе у вечност
10-ог јунија у 1867 Г.[1]


Споменик Милоју Рудинцу (†1867) (Горњи Дубац – Заједница)

Приђи Ближе Мили Брате
не пожали труда свога
да прочиташ ова слова
и реци Бог да га прости
МИЛОЈА РУДИНЦА
бив[шег] кмета
и посланика скупштине
и главног поштеног домаћина
из Г. Дубца
поживи 70. Год:
Умре 26. јуна 1867. г.[1]


Споменик Пауну П. Јеремићу (†1868) (Лисице – Кукићи)

ПАУН П: ЕРЕМИЋ
Б: кмет лисички
поживи 44. Г.
а умре 21. ноембра 1868. Г.[1]


Споменик Ристу Томашевићу (†1870) (Горња Краварица – Станојевићи)

Овде почивају кости
Блажено Почившег Раба Божиега
РИСТА ТОМАШЕВИЋА
жител Краварички
кои поживи 60 г,
чесно и поштено
и кои е био Кмет и Писар 28. г,
преставио се 9. Иануара 1870. [1]


Споменик Павлу Зоћевићу (†1871) (Рогача – Црквина)

ПАВЛЕ ЗОЋЕВИЋ
Житељ рогачки
бивши кмет рогачки
А кои чесно и поштено
Поживи 46. Год:
а преселио се у вечност
14-го Марта 1871. г:[1]


Споменик Вучићу Ђекићу (†1872) (Лапидаријум у Гучи)

Овде почива раб божии
ВУЧИЋ ЂЕКИЋ
житељ рћански
Бивши Депутирац
С[вето] андриевске скупш[тине] 1858 Г.
а преседник обштине рћанске
кои у врло добром стању
поживи: 72. Год:
16-тог Марта Умре 1872[1]


Споменик Милану Јаковљевићу (†1875) (Горачићи – Јаковљевићи)

газда:
МИЛАН ЈАКОВЉЕВИЋ:
жител: горачки:
а члан: Суда: целе општине.
Поживи + 56: Г.
а умре: 27-ог априла у 1875 г.[1]


Споменик Јовану Ивановићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)

ЈОВАН ИВАНОВИЋ
бивши кмет села гуче:,
а које Поживио 60.Год:
у части и поштењу
као добри домаћин
а престависе 9. маја, 1876. г.[1]


Споменик Ивану Миливојевићу (†1877) (Трешњевица – Поледице)

ИВАН МИЛИВОЕВИЋ
писар обштине Мирос:
поживи 32. Г:
умро 7. ноемра 1877. г:[1]


Споменик Милану Достанићу (†1878) (Турица – Достанићи)

Код овог споменика
под овом ладном плочом
тико почивају Смртне Кости
славног Србина
МИЛАНА ДОСТАНИЋА
из Турице
кои је поживијо 63.год.
а преставијосе у вечни живот
26-тог фебруара у 1878.Г.
Који поживи славно
на овом свету
бив. кмет више година
и посланик народне скупштине
У овом округу о одласку
књаза Милоша Обреновића
и његовог престолонаследника Михаила[1]


Споменик Јанку Пајићу (†1878) (Вича – Мирковац)

ЈАНКО ПАЈИЋ
бивши 3 пут преседник обштине вичке
а коије у врло доброј чести
поживио 36 година
Преставио се у Вечнос 1878 г.[1]


Споменик Стефану Ђ. Станишићу (†1880) (Тијање)

СТЕФАН Ђ. СТАНИШИЋ
из Тијања бивши кмет
и председник Општине тијањске
више година
који је поживио 73 год.
А преставиосе у вечност
26 априла 1880. г.[1]


Споменик Пају Мајсторовићу (†1882) (Брезовице – Мајсторовићи)

ПАЈО МАЈСТОРОВИЋ
житељ брезовачки
који поживи честно и поштено,
80 г...
као учитељ у старо време
и кметовао 20 Го,
а преставиосе у вјечност
25 августа 1882 г.[1]


Споменик Миљку У. Беновићу (†1888) (Луке – Бошњаци)

Спомен
МИЉКА У. БЕНОВИЋА
земљорад[ника] села Лука
бив. повереник народни посланика
и преседник изабраних судова
Због чега је одликован.
Миљко се престави
у свом врло лепом животу.
Поживи (...) 1888 г...[1]


Споменик Сретену М. Стевановићу (†1890) (Горачићи – Черговиште)

СРЕТЕН М: СТЕВАНОВИЋ
уважени грађанин
и бивши кмет овог села горачића
земљоделац великорадниј
кои чесно поживи 60 година
преставиосе:
3-ћег ноембра у 1890 године[1]


Споменик Добросаву Јелуши (†1890) (Граб – крај пута)

ДОБРОСАВ ЈЕЛУША
из Граба.
Председник општине Рогачке
и вођа народне радикалне странке.
Поживи 37 година.[1]


Споменик Лазару Вуичићу (†1891) (Губеревци – Главица)

Пред овим спомеником
леже кости раба
ЛАЗАРА ВУИЧИЋА
честитог сељака из Губереваца
који је свој живот посветијо
на бољитку и напретку народа
ове општине па и целе државе.
Он је као борац држао цркву горачку
која и данас постоји
те је није напредња сила порушила.
Он је радијо да се школа подигне
код цркве горачке...
Он је био посланик народне скупштине
Тако честитом грађанину
цео му народ кличе
Бог да га прости
Лазар је поживио 44. г.
умре 27. октобра 1891.г.
као преседник више година[1]


Споменик Павлу Стевановићу (†1892) (Горњи Дубац – Заједница)

ПАВЛЕ
кмет 18 г
Стевановић из Дубца
поживе 96 Г.
а умре 3 марта 1892. г.[1]


Споменик Љубомиру Поповићу (†1892) (Тијање)

Овде посмртни остатци почивају
ЉУБОМИРА ПОПОВИЋА
из Тијања.
...
пресели из временог у вечни живот
24 маја 1892 г. у 41.г. свог живота
Он је познат у околини
као ваљани писар
по: судова у ком је звању и умро:
Сви који су сњим
општинске послове обављали
и од њега помоћи тражили
рећиће му
– мирно ти кости лежале:
лакати буди земља[1]


Споменик Миливоју Миливојевићу (†1894) (Пшаник – Титма)

МИЛИВОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ
из Пшаника
кои поживи 70, Г,
а престависе, 24 фебруара 1894. год.
...
Коије, више пута, узабран,
опш[тине] котр[ашке] за преседника,
изабрат, био, и за 24 год. кметовао.
изабрат био,
за велику народну скупштину, 1868.Г
и на више депутација је изабран био
као прва личнос опш: котр.
Под управом његовом,
као преседник, и заповедник
начинио је основну школу,
па и са дозволом парокије котр.
а са његовом заповешћу
и свештеника попа Милетом Јовановићем,
је и цркву, у селу Котражи, начинили,
и под управом свештеника Милете славио.[1]


Споменик Петру К. Шолајићу (†1894) (Лиса – Шолајићи)

Спомен
ПЕТРА К. ШОЛАЈИЋА
трговца
и председника општине лишанске
и народног посланика,
члана главног и окружног одбора
и изасланик за откриће
Гундулићевог споменика у Дубровнику
због чега је свуда одликован.
Петар се представијо
у најлепшем животу своји 36. год.
11 Маја 1894 год.[1]


Споменик Урошу Пајовићу (†1894) (Каона – Пајовићи)

Овде пред овим спомеником
и под овом ладном плочом
почивају земни остатци
Блажено Упокојеног
УРОША ПАЈОВИЋА,
грађанина и
бившег кмета села Каоне
који чесно поживи, 70. година.
А престави се у вечност
24. маја 1894.год.[1]


Споменик Николи Каплару (†1895) (Брезовице – Мајсторовићи)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
покојног
НИКОЛЕ КАПЛАРА
житеља
и бившег кмета овог села Брезовица
кои честно поживи 80 Год.
А престави се 29 маја 1895. г.[1]


Споменик Шулубуровићу – Илији (†1898) и Јоксиму (†1872) (Лиса – Шулубуре)

О љубезни Србски роде
стани мало овде,
да разумеш кога
ова ладна земља скрива
дична Срба
ИЛИЈУ ШУЛУБУРОВИЋА
бившег преседника
и главног домаћина овог села Лисе
и ратоборца
у српско – турском рату
1876 и 7 и 8. Год.
коије чесно поживијо
са својим суграђанима 53. год.
А престависе у вечност
14. Марта, 1898. год.[1]


Споменик Стевану Јоровићу (†1898) (Живица – Бранкино брдо)

У овом Мрачном Гробу
почивају земни остатци
СТЕВАНА: ЈОРОВИЋА
уваженог грађанна
и бившег Кмета овог села Живице
кои часно поживи 56 Г.
а умре 13 новембра 1898. Г.
Бог да му душу прости
Стеван је био Отличан.
и у Војсци. каплар.
ратног времена: у: 1876. и 7. и 8. Г.[1]


Споменик Милутину Славковићу (†1900) (Рти – Ђекићи)

Мили брате Србине
стани код овог камена
сети се мога имена
и реци Бог да прости душу
МИЛУТИНА СЛАВКОВИЋА
главног кмета
и првог човека у општини
Сваки који је Милутина познавао
он га је уважавао
Више пута биран је за кмета
и преседника ове општине
И те његове врлине
давале су кметству правду
А у савету био је сваком
искрен саветник.
Те који га је слушао није се кајао[1]


Споменик Јосипу Стојановићу (†1901) (Горачићи – Черговиште)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци дична срба
ЈОСИПА СТОЈАНОВИЋА
бив. преседника опш. Горачке
за време радикалне странке,
и ратоборац 1876 и 7 и 8 Год.
Који поживи 60. Год.
а умре 19 новембра 1901 год.[1]


Споменик Ранку Б. Тајсићу (†1903) (Пухово – Нешовановићи)

РАНКО Б. ТАЈСИЋ
рођен 1. окт. 1843 г.
Умро 2 јуна 1903 г.
У своме Животу много је пропатијо
борећисе за Народну слободу и права.
Народ је ценио Ранкове заслуге.
Те га је више пута бирао за кмета
Преседника
и 20 година за народног посланика.[1]


Споменик Илији Матијашевићу (†1905) (Ђераћ)

ИЛИЈА МАТИЈАШЕВИЋ
бивши кмет овог села Ђераћа
који чесно и богато поживи 72 г.
А умре 1. јануара 1905 Г.
Ево гроба одморита двора
ђе се одмара тело од умора
ђе је правда подједнака свима
ђе се равња просјак с царевима
ђе се не зна за чемерне дане
ђе су свима сузе убрисане.[1]


Споменик Витомиру Јовановићу (†1905) (Тијање)

Помениме Господе у царству твоме
Под овим крстом мирно почивају
утруђене кости божијег
ВИТОМИРА ЈОВАНОВИЋА
рођеног 7-ог септембр: 1863 Г.
у овом селу Тијању
а умро 19-ог фебруара 1905 год.
Покојник биое у овом селу кмет
и дугогодишњи писар у више општина
са чега је заслужио да му сваки каже
– Бог да га прости.[1]


Споменик Илији Јаковљевићу (†1908) (Прилипац)

ИЛИЈА ЈАКОВЉЕВИЋ
дугогодишњи кмет
овог села Прилипца
који чесно и богато
поживи 73. Год.
А умрије 25 марта 1908. год.[1]


Споменик Млађену Јаћимовићу (†1915) (Пухово – Нешовановићи)

Пред овим споменом
мирно почивају земни остатци
часног Србина
МЛАЂЕНА ЈАЋИМОВИЋА
из Пухова
који поживи 76. Г.
а пресели се у вечност
8 фебруара 1915 Г.
Бог да му душу прости
Он је више пута кметовао
у ком се је звању
међу својим друговима одликовао
као најспремнији кмет овог села
тако да ће његово име остати
у вечном спомену код народа
у ком је живео и плодно кметовао.
Па зато рецимо
лака ти била српска земља
коју си љубијо и верно служијо
наш честити Србине Млађене.[1]


Споменик Мићи М. Миловановићу (†1915) (Тијање)

МИЋА М. МИЛОВАНОВИЋ
из Тијања,
бив. одборник и кмет Тијањски
који часно и поштено
поживи 60 год.
А умрије марта 1915. године[1]


Споменик Милутину Синђелићу (†1915) (Лиса – Вратоње)

Спомен
МИЛУНА СИНЂЕЛИЋА
кои поживи 50 год.
за његово време био је часан
и признат међу друштвом.
Био је кмет општине лишке
и одборник је био без порока
за све његово време,
значар је био војни.
Живота судбина Божија
те дође овом гробу.
Престависе 29. септембра 1915 год.[1]


Споменик Петронију Петковићу (†1916) (Расовац – Петковићи)

ПЕТРОНИЈЕ ПЕТКОВИЋ
бивши дугогодишњи деловођа
из Горачића.
Учествовао у Српско-турском рату
у 1877 и 1878.Год.
одликован је златном и сребрном медаљом
од Врховне команде.
који је поживио 66.год.
+ Преставио се у вечнос 11.јула 1916.г.[1]


Споменик Вељку Крљанцу (†1918) (Зеоке – крај школе)

ВЕЉКО КРЉАНАЦ
неуморни радник
бивши дугогодишњи
одборник и кмет,
а житељ села Зеока,
кои часно и поштено
међ својим сељанима
поживијо 55. год.
Престави се у вечност
5. фебруара 1918 г.[1]


Споменик Јакову Станчићу (†1918) (Тијање)

Пред овим ладним споменом
у овом мрачном гробу
земаљском двору
почивају кости дичног Србина
и уваженог грађанина
ЈАКОВА СТАНЧИЋА
бившег житеља
и часног домаћина из Тијања
које више година бивао
кмет овог села
Часно и поштено поживи 72 год.
а престависе у вечност 1918 год.[1]


Споменик Алекси Терзићу (†1918) (Властељице)

АЛЕКСА ТЕРЗИЋ
из Властељица
бивши добри домаћин,
трговац и кмет овог села,
поживе 76 г.
А умро је 8 децембра 1918 г.[1]


Споменик Вељку Милекићу (†1922) (Вича – Мирковац)

СРЕЋКО
звани
ВЕЉКО МИЛЕКИЋ
из виче
кои као искрен домаћин
и поштен грађанин
поживи 70 г.
И за време свога живота
биоје кмет 3 год.
преседник 7 год.
деловођа 16 год.
Умре 17 марта 1922.[1]


Споменик Божидару Марићу (†1923) (Турица – Достанићи)

БОЖИДАР МАРИЋ
Поживи 54 год.
Као кмет 1913.
обишао војнике
на обали Јадранског мора.
Умре 1923. г.[1]


Споменик Владимиру Станишићу (†1934) (Властељице)

ВЛАДИМИР СТАНИШИЋ
из Властељица
поживи 74. год.
часно и поштено
међу својим грађанима
и кметовоје више пута.
Радик кућик 70 и 4 љета
Бог ме узе са овога света
16.октобра 1934. год.
Ко се роди тај мора умрети
и са собом ништа не понети
но скрштене беле руке
и праведна дела своја.[1]


Споменик Василију Ј. Обреновићу (†1938) (Марковица – Орлова)

ВАСИЛИЈЕ Ј. ОБРЕНОВИЋ
економ из Марковице
бивши преседник
општине Дучаловачке
и председник месне организације
народне радикалне странке
за општину Дучаловачку.
Одликован за грађанске заслуге
орденом Светог Саве V степена
Указом Њ. В. Краља Александра I[1]


Споменик Милисаву Р. Тајсићу (†1948) (Пухово – Нешовановићи)

МИЛИСАВ Р. ТАЈСИЋ
поживео 75.Г.
умре 14. VII 1948. год.
У свом животу
Милисав је био
Председник општине
и дуже време народни посланик.[1]


Споменик Јовици Пајовићу (†1961) (Каона – Пајовићи)

ЈОВИЦА ПАЈОВИЋ
рођ. 1884. г.
Свој живот проведе
као честит и поштен грађанин
овог села и целе околине
као дугогодишњи деловођа.
Служио је примером
дочекавши пензију.
Свој живот заврши
природном смрћу.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди]

  • Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984. 
  • Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.