Драгачевски епитафи: Први светски рат драгоцена су сведочанства преписана са старих надгробних споменика и крајпуташа у селима и варошицама Драгачева.^[1]

Епитафи

Натписи су дати хронолошким редом, са мањим одступањима. У појединим случајевима могуће су неправилности из следећих разлога: тачан датум је на споменику оштећен или није ни уписан; натписи се понављају у случају да је споменик подигнут оцу и синовима, браћи (најчешћи случај), рођацима и сл; датовање је изршено по новом грегоријанском календару (уведен средином јануара 1919. године); родбина није знала тачан датум; каменорезац је уклесао погрешан податак, итд.

Погинули, умрли и нестали у рату

1914.

Споменик Кости Николићу (†1914) (Горњи Дубац – Стублине)

Овај биљег показује Пок.

КОСТУ НИКОЛИЋА из Дуб.

кои учествова у Аустрински рат

и бори се до капи крви

за Краља и Отаџбину.

А погибе на Шапцу

10. Јула 1914. год.

Бог да му душу прости

Спомен подиже сестра

Станојла маринковић^[1]

Споменик Радоју К. Богдановићу (†1914) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

Приђи ближе мили читаоче

те прочитај тужни овај спомен

дична Срба крабра ратоборца

РАДОЈА К. БОГДАНОВИЋА

из Рогаче

бивши војник II позив II чета

I батаљон... пука

кои поживи 38 г.

А погибе у Босни на Тршељу

3 авгус 1914 г.

у рату србско и аустриско

и тамо сарањен.

Бог да му душу опрости

Овај подигоше му спомен

супруга јелика

и синови Милутин Светолик и Милосав^[1]

Споменик Богосаву Митровићу (†1914) (Тијање)

Ој путниче намерниче

дужнос зове

да прочиташ речи ове

за слободу браће миле

под туђином који цвиле

на бојишту ја сам пао

и за Српство живот дао

БОГОСАВ МИТРОВИЋ из Тијања

бивши наредник 4 чете I батаљона

10. пука 1. позива

који ратова 1912 год. са Турцима,

1913 са Бугарима, а погинуо храбро

борећи се прот. Аустријанаца

на Шапцу 5 Августа 1914 год.

у 27 год. младости своје

Бог да га прости

Овај спомен подиже му

тужна мајка Радојка

и браћа Светислав и Срећко^[1]

Споменик Михаилу Ћаловићу (†1914) (Зеоке – гробље)

Овај споменик

означава јуначку смрт

МИХАИЛА ЋАЛОВИЋА из Зеока,

бивши каплар III чете I батаљона

5. прекобројног пука I позива.

ратовао против Турака 1912.

против Бугара 1913. год.

погибе у рату против Аустријанаца

на планини Церу

6. августа 1914. године

у 29. години живота

Спомен подигоше браћа Продан

и Миливоје и син Милан

(Брат га са Цера довезао кући) ^[1]

Споменик Љубомиру Станимировићу (†1914) (Трешњевица – Поље)

Ој Србине мили роде

умољено стани мало овде

не пожали труда твога

већ помени брата свога

ЉУБОМИР СТАНИМИРОВИЋ

из Трешњевице,

он поживи 25. г.

а учествова у борби у 1912-13- 14. г.

и погибе на потесу код Шапца

од непријатеља бранећи

своју Отаџбину 15-8-1914. г.

Бог да му душу прости

Овај спомен сподиже му

ожалошћена мати милица^[1]

Споменик Драгомиру Пајовићу (†1914) (Каона – Пајовићи)

Овај споменик показује име

краброг ратоборца

ДРАГОМИРА ПАЈОВИЋА из Каоне

вој. I чете 2.Бат. 10. пука I позива.

ратовао од 1912. г. па до 1914. год.

а поживијо 32 год.

а погинуо у Срему

29. августа 1914. Год.

Спомен подигоше му

супруга Миљојка

и син Миломир^[1]

Споменик Јевђу Матијашевићу (†1914) (Ђераћ)

Спомен овај

показује име

дичног Срба краброг ратоборца

ЈЕВЂА МАТИЈАШЕВИЋА из Ђераћа

који је поживио 35 год.

А бивши војник. 1. чета. 1. бата[љон]

5. прекобројног пука.

А јуначки борећи се за краља

заставу и отаџбину од Аустријанаца

рани се на Мачковом камену…

где је јунак душу испустио

и тамому тело сарањено

16. септембра 1914 године

Аустријског рата

Бог да му душу опрости

Овај спомен подигошему мајка

Којана и супруга Даринка

и кћери зорка и Ружица^[1]

Споменик Велисаву-Вељу Матијашевићу (†1914) (Ђераћ)

ВЕЛИСАВ-ВЕЉО

син Радојке и Марка Матијашевића

бив. војник 1. чета 1. бат.

5. прекоброј. Пука.

поживио 30 Г. А

погибе на Мачковом Камену

16. сеп. 1914 год. и тамо сахрањен

Бог да га прости

Овај спомен подигоше му кћери

и сестра Јула и Јелена

и зет Видосав Јовановић из Дљина^[1]

Споменик Љубомиру Тодоровићу (†1914) (Трешњевица – Поље)

ЉУБОМИР ТОДОРОВИЋ

из Трешњевице

војник 3 чете I бат. 5 пеш. Пук.

ратовао је са турском

и бугарском војском.

Поживи 30 Г:

и борећи се са аустријанцима

погибе на Мачковом камену 1914 Г.

Тамо је и сарањен

Бог да му душу прости

Спомен му подижу синови

Јовиша Драгиша

и жена миљојка^[1]

Споменик Светозару М. Живковићу (†1914) (Рогача – крај пута)

Ој Србине роде стани

и прочитај спомен

СВЕТОЗАРА М. ЖИВКОВИЋА

поживи 45 Год.

као угледан и поштен грађанин.

Ратовао од 12 [1912] до 1914.Г.

погинуо 22-10-1914.Г.

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше отац

мајка и браћа^[1]

Споменик Вељку Ковачевићу (†1914) (Крај пута Вича-Доњи Дубац)

Србине брате мој

ти не жали труд твој

већ прочитај спомен мој

и реците Бог да га прости

ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ из Виче

војника II чете I бат.

X пука II позива

који поживи 40 год.

а борећи се са Турцима

а за своју Отаџбину

у Сечи Ријеци

8 новембра 1914. год.

и тамо је сарањен

Бог да му душу прости

Овај спомен подижу синов

Драгомир Станимир и Стојан

и жена му Дринка

Писо Ристо Миловановић из Криваче^[1]

Споменик Саву Љ. Антовићу (†1914) (Прилипац – крај пута)

Овај спомен показује

кога међу живима није:

Млад и бујни тамо паде за

свој народ живот даде

отаџбини на бранику

дужност јесте то војнику

САВО Љ. АНТОВИЋ из прилипца

Бивши каплар

4 чете 1 батаљона 10 пука таковског

кои поживи 24. Год.

погиб: 9 новем: 1914 г.

код Обреновца

у рату српском и аустринском:

и тамо сарањен:

Бог да му душу опрости:

Овај спомен подигошему

његове чиче

Милован и Миливоје

и браћа Сретен и Лека

Антовићи^[1]

Споменик Тривуну Виторовићу (†1914) (Вучковица – крај пута)

Спомен

ТРИВУНА ВИТОРОВИЋа

војника III чете I батал.

X ог пука кадровац,

у 20 год. умро у војсци

10. новембра 1914. год.

Остави преожалошћену мајку Загорку

да му спомен подигне са најмилијима

Бог да му душу прости

Ради Сретен Миновић из Рашчића^[1]

Споменик Радојку Јовановићу Кудузовићу (†1914) (Гуча – Анђелићи)

Овај споменик

показује де је остало тело

РАДОЈКА ЈОВАНОВИЋА КУДУЗОВИЋА

из Гуче,

војника 3. чете 2. Батаљона

пешадијског пука кадровског

који проведе свога живота 19 год.

а погибе на положају Колубара код

Обреновца 11. новембра 1914. г.

у српско аустринском рату

Бог да му душу прости

Овај му спомен подиже брат Милојко

и мајка Велика^[1]

Споменик Велимиру Давидовићу (†1914) (Гуча – Анђелићи)

Овај спомен показује тело

ВЕЛИМИРА ДАВИДОВИЋА из Гуче,

војника 4.чете 4. бат. 19. пука кадровског,

живио 20. Г.

Борећи се на Конатици

погибе 14. новембра 1914. Г.

у српском аустријском рату

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже му мајка Ката

и чича Јован и сестра Гвозденија^[1]

Споменик Комнену Јовановићу (†1914) (Тијање)

Еј Србине брате мијо,

заједно сам с тобом бијо,

и дужнос те сама схвата,

да поменеш свога брата,

за слободу отечества,

на бојишту мене неста,

у крвавој љутој битци

на положај Конатици,

код Космаја брате мили,

одужих се отаџбини.

КОМНЕН ЈОВАНОВИЋ из Тијања

каплар 4 чете 1 батаљона

10 пука сталног кадра

рођен 2 маја 1892 Г.

А погину у рату прот.

Аустро-Немаца за спас, отаџбине,

17-ог новембра 1914 Год.

Слава му

Овај спомен подиже му мати Станисава

и зет Живан Димитријевић^[1]

Споменик Светиславу Миловановићу (†1914) (Кривача – Миловановићи)

За вечиту успомену

никад не прежаљеном брату

нашем у рату изгубљеног

СВЕТИСЛАВ

син пок. Лазара и Василије Миловановића

из Криваче

којије поживијо 23 г. у том времену

ступијоје у овај европски рат

као обвезник сталног кадра

II чете III батаљона X пука

који за браник своје отаџбине

борећи се против аустријске војске

на положају Конетици код Београда

погинуо 17 новембра 1914 г.

Тамо је и сарањен

Бог даму душу прости

Овај знак подигошему

брат Адам Милисав Ристо

и кћи Милица^[1]

Споменик Тикомиру В. Новитовићу (†1914) (Трешњевица)

Наредник

ТИКОМИР В. НОВИТОВИЋ

из Трешњевице,

20 новембра деветсточетрнаесте

погинуо је храбро борећи се

против Аустријанаца

на положају Гојна Гора,

у 37-ој год. Своје младости,

а као водник 1 ч.

I-ог бат. Допунског пука

Шум. дивизије II позива.

Са положаја пренет је

14 децембра исте године.

Овде сахрањен.

Бог да му душу прости. Слава му... ^[1]

Споменик Љубомиру Станболићу (†1914) (Дучаловићи – Садљике)

Овај споменик поздравља

сваког родољуба Мајке Србије

који су одани чувати веру хришћанску

у својој Отаџбини

Овако јуначки против непријатеља

свој живот положи

ЉУБОМИР СТАНБОЛИЋ

из Дучаловића

а војник I чет. I Бат. 10 пук. III позива

Храбро борећисе за веру и краља и отаџбину

против Турске Бугарске и Аустро-Маџарске

херојски погибе 24 Новем. 1914. г.

код Смедерева положај Камен-дол

где је и сахрањен у 47 год свога живота

Остави супругу Јеленку и децу

која му овај спомен подигоше^[1]

Споменик Драгићу Станићу (†1914) (Гуча – Гротница)

ДРАГИЋ СТАНИЋ из Гуче.

Рођен 30. XII. 1872. г.

бив. Мајстор и

војник I-ве чете I бат.

X пр. пука III позива.

Учествовао у рату 1912 и [19]13.г.

а погибе на Космају

бранећи отаџбину

25. новембра 1914. Г.

Бог да му душу прости

Овај спомен подижему син Рајко

и супруга Станка^[1]

Споменик Светозару Радојевићу (†1914) (Прилипац)

Овај споменик показује име

СВЕТОЗАРА РАДОЈЕВИЋA из Прилипца

Бившег Војника 4 чете.

3-ег Батаљона X пука. III позива.

Храбро Борећи се

против непријатеља Аустрије

на Брестовику погибе

26. новембра 1914.г.

у 46. Година своје старости.

Бог да му Душу Опрости

Овај спомен подигоше

своме оцу Светозару

синови Драгољуб, Вељко и Милоје

Радојевић^[1]

Споменик Танасију Мајсторовићу (†1914) (Брезовице – Мајсторовићи)

Овде је сарањен

TAНАСИЈЕ МАЈСТОРОВИЋ

из Брезовица

војник II чете I бат. X пука

Поживи 30 г.

А ратујући разболе се

и умре у чачанској болници

18 децем. 1914 Год.

Бог да му душу прости

Овај му спомен подижу синови

Драгић Радомир Александар

и жена Персина^[1]

Споменик Спасоју Плазинићу (†1914) (Губеревци – Плазине)

СПАСОЈЕ ПЛАЗИНИЋ

погибе у рату 1914. год.

у 22 г. свог младог живота

борећи се и бранећи

слободу државе и народа свог.

Своје младе кости остави

на положају незнано где

Нека му је вечна слава

Овај спомен подижу му

ожалошћена браћа

Драгоје и Арсеније^[1]

1915.

Споменик Андрији Виторовићу (†1915) (Вучковица – крај пута)

Ој путниче мили роде

умољено стани овде

и прочитај овај спомен почив.

АНДРИЈЕ ВИТОРОВИЋА

из Вучковице

Тек што бијах у најлепшем цвету

кости моје осташе у свету

као српском војнику у својих 24. Г.

10 ог јануара 1915. Г. у Ужицу

Збогом свету мој премили цвету

ја се више повратити нећу

а ви мени упалите свећу

Овај спомен подижему

Његова ожалошћена Мајка Загорка

Брат Тривун

и жена Станојла^[1]

Споменик Витомиру Драмлићу (†1915) (Гуча – Анђелићи)

ВИТОМИР ДРАМЛИЋ

из Гуче

поживе часно и поштено 48. Год.

као војник III позива у овом рату

на положају код Смедерева

разболео се и у болници у пожаревцу

умро 11. јануара 1915. Г.

Тамо је и сарањен.

Бог да му душу прости.

Спомен подижу

жена Милица и син Радован^[1]

Споменик Микану Живковићу (†1915) (Крај пута Гуча-Вича)

Овај споменик показује

МИКАНА ЖИВКОВИЋА

из Живице

војника 2 чете I бат. 10 пука 3 позива.

живијо 45 год.

а учествовао у рату од 12 па до 1915. Г.

погибе на смедереву

13 јануара 1915 год.

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже

његова супруга Петрија

и син Спасоје

Писа: Љубо Ђекић^[1]

Споменик Драгомиру Мариновићу (†1915) (Граб – Рајичићи)

Овај спомен

показује јуначку смрт

ДРАГОМИРА МАРИНОВИЋА

из Граба

кои поживи 39. г.

А учествовао у рату

од 1912. до 1915. Г.

I чете I батаљ. 10 пук II позив

а умро 15 јануара 1915 Г.

у Албанији

Бог да му душу прости

Споменик подижу му

синови Миљко и Јован^[1]

Споменик Миљку Пандуревићу (†1915) (Лиса – Шулубуре)

Споменик

МИЉКО ПАНДУРЕВИЋ

рођен 7-ог априла 1895. Г.

а умро као војник

у Приштини

31. јануара 1915 Г.

Ево вама моји родитељи

ладни камен за мене говори

ђе си моје кости остануле

у Приштини ђе млоги остасмо

ђе судбина мене живот узе

мили моји замном лију сузе

Овај спомен подижему

ожалошћени родитељи

отац Радич и мајка Радосава^[1]

Споменик Вучку Анђелићу (†1915) (Гуча – Анђелићи)

Овај споменик

показује покојног

ВУЧКА АНЂЕЛИЋА

из Гуче.

Рођен 20. јануара 1895.Год.

а умро 1. фебруара 1915.Год.

као војник 3. чете 2 батаљона

I ог позива 11 пука у Приштини

и остави родитеље своје

да његову прерану смрт

до века оплакују.

Овај потписати споменик

подиже му отац Владимир

мајка Станица

и сестре Олга и Косара

и зет Никола^[1]

Споменик Ђорђу Вуковићу (†1915) (Доња Краварица – Старчевићи)

Овај спомен војника

ЂОРЂА ВУКОВИЋА

из Д. Краварице

2 чете I батаљон

Крушевачке резерне трупе.

поживи 21 год.

умро 1/фебр. 1915 год.

Спомен му подиж

брат Миленко и Тодор

и мајка Недељка^[1]

Споменик Адаму Дмитрићу (†1915) (Котража – Пузе)

Ево спомена од камена

ради вечниг успомена

храброг војника

сарањеног овде поч.

АДАМА ДМИТРИЋА

из Б[елог] камена

а бившег ратника X п.

Пука кадровачко

а услед ратних напора

разболи се и умре

у првој резерној болници

у Чачку

12. фебруара 1915 Г.

Бог даму душу прости.

Спомен сподижуму

синовац милорад

и супруга милосава^[1]

Споменик Добросаву Бујошевићу (†1915) (Бели Камен – Бујошевићи)

ДОБРОСАВ

син Драгића и Стане Бујошевић

из Белог Камена

који је као млад цвет поживео 20 год.

а 1914 ступијо је у овај европски рат

у III чету I батаљона XI пука

у Приштини

Тада се тешко разболео

и пуштен кући на боловање

и у возу код Ниша

умро у путовању

13 фебруара 1915 Год.

и тамо је сарањен

И Бог да му душу прости

Знак овај подижуму

отац Драгић

и братучед Милутин^[1]

Споменик Милићу Поледици (†1915) (Трешњевица – Поледице)

Спомен

МИЛИЋА ПОЛЕДИЦЕ

из Трешњевице

Војника X-ог кадровачког пука

који поживи 23 год.

а погибе на Космају

Борећи се са аустријанском војском

за своју отаџбину 15. феб. 1915. г.

и Брата му МИКАИЛА

војник X-г кадровачког пука

који поживи 22 год.

а умро од тифуза

15. феб. 1915. у приштини

Спомен им сподигоше

на очином гробу Костином

мајка Стана

сестра Крстина

и зет Павле Ђоковић^[1]

Споменик Милији Божићу (†1915) (Пилатовићи)

Овај споменик показује име

Храброг Војника

4 чете I бат. X пука I-ог позива

МИЛИЈА БОЖИЋ

из Пилатовића

који поживи 23. Год.

учествовао у рату 1912 и [19]13

и Аустријског рата.

Умро у Болдогасону

1915. Г. 19. Ф.

Овај спомен подигошему

ожалошћени

отац Глишо, мати Јакова

супруга Славка и ћер Росанда

Божићи^[1]

Споменик Миленку М. Антовићу (†1915) (Прилипац – крај пута)

Ој путниче!

Стани овде дужност зове

да прочиташ речи ове:

на бојишту он је пао

и за Српство живот дао:

гонила га жеља мила

да му Српство буде сила

а постиже мисо своју

кад погибе у том боју

МИЛЕНКО М: АНТОВИЋ

из Прилипца

актив: наредник 4 чете

1 Баталиона: 10 пука

коие поживио 23. Г.

А рањен на Шабцу

и дотеран у болницу у

Крагујевцу.

и умро. 20. фебру. 1915 Г.

и тамо сарањен:

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше му

његове чиче Милован и Миливоје

и браћа Војислав и Петар

и рођак Сретен^[1]

Споменик Светомиру Пајовићу (†1915) (Каона – Пајовићи)

СВЕТОМИР ПАЈОВИЋ

из Каоне

војник II чете 4. бат. 10.пук I позива

поживео 30 г.

а умро је у Краљеву

од јаки рана 24. II 1915.год.

И Бог да му душу прости

Спомен му подиже син Властимир^[1]

Споменик Бранисаву Матовићу (†1915) (Живица – Бранкино брдо)

Овде је сарањен

БРАНИСАВ МАТОВИЋ из Живице

војник 2 чете I бат. 10 пука I позива

кои поживи 33 г.

А учествовао у рату од 1912 Г. па до 1915 Г.

Од ратниг напора разболисе

дође кући и умро 1 марта 1915. Г.

Бог да му душу прости

Спомен подиже његова супруга

и син Богољуб^[1]

Споменик браћи Вукосављевић – Периши (†1915), Миловану (†1913) и Велимиру (†191?) (Гуча – Гротница)

За вечну успомену

и никад не прежаљениг

моја три сина у рату изгинули

ПЕРИША од 25. Г.

МИЛОВАН од 21 г. и

ВЕЛИМИР од 21 г.

синови пок Јована и Крстине вукосављевића.

ПЕРИША

је као војни обвезник ступијо у овај европски рат

у I чету I батаљона V пук коњ. дивизије I позива

до евакуације Србије.

При оступању наше војске

умре 5. марта 1915 Г. у нишкој болници

и тамо је сарањен код цркве

МИЛОВАН

као регрут ступијо је на браник отаџбине

у српско-турски - и бугарски рат

као обвезник III чете I батал. X пука

на Коритнику погинуо је септембра 1913.Г.

ВЕЛИМИР

као регрут у овом европском рату

IV чета I Бат, XI пука погибе код...

Крстина овај биљег

подиже синовима и себе за живота

са унуком Крстом Вукосављевићем^[1]

Споменик Кузману В. Павловићу (†1915) (Живица – Бранкино брдо)

Овај спомен показује

КУЗМАНА В. ПАВЛОВИЋА из Живице

као војник ратног времена

биоје при 2. батерији у Ваљеву

живи 28 Г.

а умро 8 марта 1915.

Год. тамо је и сарањен

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже отац Вићентије^[1]

Споменик Радивоју Славковићу (†1915) (Горачићи – Јоровићи)

Овај спомен показује

где је остало тело пок.

РАДИВОЈА СЛАВКОВИЋА

из Ртију

а живијо у Горачићу

кои као војник

III чете I бат. X пука II позива

учествовао у рату 1912 – 1915 г.

и од тешки ратни напора и болести

умре у Ужичкој вој. Болници

10. марта 1915. год.

у 40. год. свга живота

Овај спомен подигоше му

супруга Перуника

и вели Бог да га прости^[1]

Споменик браћи Кнежевић – Раденку (†1915) и Танасију (†1913) (Властељице – Кнежевићи)

Ратници РАДЕНКО И ТАНАСИЈЕ

браћа Кнежевићи из Властељица

који у балканском и светском рату

за слободу и уједињење отаџбине

живот дадоше

Благодарни потомци подижу овај спомен…

за покој њихових душа. Слава им

За вечити спомен како треба

отаџбину чувати и бранити.

Бог да им душу прости.

РАДЕНКО

као војник II позива

рањен и умре у војној болници у Ужицу

14.марта 1915. год. и тамо је и сарањен

ТАНАСИЈЕ у борби са Бугарима

погибе на Дренку 18. јануара 1913. год.

и тамо је и сарањен

Овај спомен подигоше

синови Владимир и Андрија

своме оцу Танасију и Стрицу Раденку. ^[1]

Споменик Милану В. Радоњићу (†1915) (Турица – Маџарско гробље)

Овај спомен

што на брегу сија

око себе путнике савија

то је спомен храброг

ратника

МИЛАНА В. РАДОЊИЋА

из Турице.

Бивши војник 4. Чете

I бат. 10 пука I позива,

рођен 1885 г.

Учествовао у Србско Турском

и Аустријском рату,

од тешких ратних рана разболи се,

у београдској болници

умре 15. марта 1915. год... ^[1]

Споменик Милуну А. Мрдаковићу (†1915) (Рогача – Чукар)

Овде почива

МИЛУН А. МРДАКОВИЋ

из Рогаче.

Бивши војник пекарске чете

Шумадијске дивизије I позива.

кои у рату од тешких рана

своје младости од 28 год.

а умро је у селу Раткову

марта 1915.год и тамо је сарањен

запис учини његов Брат Милосав^[1]

Споменик Милисаву Јовићевићу (†1915) (Осоница – Селиште)

Спомен

МИЛИСАВА ЈОВИЋЕВИЋА

из Осонице

војника сталног кадра

који поживи 21 год.

а умро као рањен и болесан

у сталном кадру

у месту Бели поток код Београда

1915. год. Марта месеца

Бог да га прости

Спомен му подижу стричеви

Илија и Велимир^[1]

Споменик Ранисаву М. Анђелићу (†1915) (Гуча – Анђелићи)

РАНИСАВ М. АНЂЕЛИЋ из Гуче

којије часно поживео 50. г.

као последња одбрана

на војној дужности у Ужицу.

Разболео се у овом европском рату

и умро и сарањен у оступању

у 3. априла 191?. год. у Трстенику

Бог даму душу прости

Биљег подигоше брат Петроније

и мајка Петрија и синовац Стеван^[1]

Споменик Стојку Сретеновићу (†1915) (Трешњевица – Поље)

Овај спомен

показује храброг ратника

СТОЈКА СРЕТЕНОВИЋА

из Трешњевице

бив. војника 3 чете I бат. X пук

који у 22 Год. младости своје

борећи се са непријатељима

разболи се у Мокром лугу

и умро у болници у нишу

15. Ап. 1915. год.

Овај спомен сподиже му

брат радомир и сна Челка^[1]

Споменик Пантелији Терзићу (†1915) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

Приђи ближе роде мој те

прочитај спомен мој

труда свога не пожали

што ћеш стати и читати.

И реците. Бог да прости

нашег краброг ратоборца:

ПАНТЕЛИЈЕ ТЕРЗИЋА

из овог села Дучаловића.

Бившег војника II-ог позива 10 пука

који поживи 41 год.

разболи се на положају

и дође кући на боловање

и умре 25. априла 1915.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подгоше му синови

Алекса, Светозар, Милоје, Десимир

и супруга Стамена Терзић^[1]

Споменик Љубомира Јелића (†1915) (Дучаловићи – Садљике)

Под овим каменом почива тело

ЉУБОМИРА ЈЕЛИЋА

из Дучаловића

који поживи 50 година.

А као војни обвезник бијо је

на Дрини у последњој одбрани.

Тамо се разболео дошо кући

где после дужег боловања

испусти своју напаћену душу

26. Априла 1915.Г.

Бог да му душу прости

Спомен му подижу супруга Ана

и пошћерка Стана

и зет Љубисав Судимац поткивач^[1]

Споменик Милојку Станићу (†1915) (Гуча – Гротница)

За успомену нашем сину

МИЛОЈКУ СТАНИЋУ

војнику 3 чете I батаљона 11 пука

који поживио 20 година

а пушти се на боловање

и умре код своје куће

27 маја 1915. Год.

Овај споменик подигошему

ожалошћени родитељи

отац Радосав мајка Миљка

и браћа Раденко и Милоје^[1]

Споменик Димитрију Б. Плазинићу (†1915) (Губеревци – Плазине)

Овај спомен показује име

нашег ратника

ДИМИТРИЈА Б. ПЛАЗИНИЋА

из Губереваца

Војник II чете I батаљо:

X пука III позива.

Поживи 50. год.

А бранећи своју отаџбину

од 1912 – 1915 Г.

разболи се и умре

у војној болници

пожаревачкој

11. јуна 1915 Г.

Бог да му душу прости

Овај му спомен подиже

његов зет Властимир Јекић^[1]

Споменик Добросаву Спасојевићу (†1915) (Лисице – Кукићи)

Приђи ближе роде мој

и прочитај спомен овај

дична Срба Храброг ратоборца

ДОБРОСАВА СПАСОЈЕВИЋА

из Лисица

бивши војник 4. Чете

1. бата. 10. пука 1. позива.

Који поживи. 26 год.

и учествовао је у балкански

и Европски рат.

разболијо се на положају код Словца,

прикватига пољска Болница на Убу

и тамо умро. 7 август 1915. г.

А тело му пренесе његова породица

и сакранише овде

у породично гробље.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подигоше

мајка Ђурђија

супруга Рајка

и син му Богоје^[1]

Споменик Срећку Милојевићу (†1915) (Зеоке – Милојевића брдо)

Овај споменик

показује упокојеног

СРЕЋКА МИЛОЈЕВИЋА из Зеока

бивши каплар Митраљеског одељења

10. пука I. поз.

који у рату прот. Аустрије

храбро борећи се

погину на положају Зеоке код Београда

5. IX 1915. год.

у 24 год живота

Слава му

Споменик му подижу

браћа Алекса и Данило^[1]

Споменик Ђекић Стевану (†1915) (Горњи Рти)

ЂЕКИЋ СТЕВАН

из села Ртију

резервни капетан I класе,

командир III чете I батаљона

X комбинованог пука II позива,

рођен 2 Августа 1869 г.

За своју отаџбину

на Смедереву

у српско аустро угарском немачком

бугарском и турском рату

погинуо 6 септембра 1915 г.

пренето тело у ово гробље

где је и сарањен 12 / 9 1915.г.

споменик сподиже му

супруга миља

синови владимир и миљко и мирко

и синовци љубисав мијаило и ника^[1]

Споменик Драгољубу Станчићу (†1915) (Крај пута Тијање – Зеоке)

Споменик овај

показује српског ратника

ДРАГОЉУБА СТАНЧИЋА

из Тијања,

рођен 1895 год.

Бивши војник Крушевачкиг

резерних трупа, младића.

Као регрут ступијо је у рат

против Аустријанаца 1914 год.

а погину на бојном пољу,

храбро борећи се и бранећи

свог краља и отаџбину,

положи свој живот

10 септембра 1915 год.

у 21 години младости своје

Спомен подиже му

верна супруга Зорка

и кћер Ковиљка 1927. год.^[1]

Споменик Ратомиру А. Матовићу (†1915) (Крај пута Гуча – Вича)

Браћо и другови

прочитајте спомен

који показује

РАТОМИРА А. МАТОВИЋА

из живице

у 35. год. ступи у рат

као војник I чете

I батаљона допунског пука

шумадијске дивизије 2. позива

Гром загрми муња севну

као соко српски оде

српска труба свуд одпевну

соколове своје зове

поред старих па и новембар

пред душмана храбро стаде

под заставом за род паде

погибе на Преполцу

10-ог септембра 1915. г... ^[1]

Споменик Тикомиру Клисарићу (†1915) (Губеревци – Плазине)

Овај споменик

показује име нашег ратника

ТИКОМИРА КЛИСАРИЋА

из губереваца,

војника 4 чете II батаљон

15 пука 3 позива.

Поживи 48. год.

А погибе на Смедереву

2 октобра 1915. г.

И Бог да му душу прости

Овај му спомен подижем ја

Василије Сатарић из Губереваца

зато што сам од њега купијо

прво парче земље^[1]

Споменик Николи Стеванчевићу (†1915) (Граб – Илићи)

НИКОЛА СТЕВАНЧЕВИЋ

каплар кадровске чете

1. баталијона X пеш. Пука

погинуо на Београду

4. октобра 1915.

Спомен му подижу

брат Коста

и сестра Вукосава^[1]

Споменик Миленку Мајсторовићу (†1916) и његовим синовима Милији (†1915) и Благоју (†1915) (Прилипац)

Труба свирну с бојне Дрине

у бој зове, еј Србине:

Соко прну из свог гнезда

и поведе два витеза

Овај спомен показује

име оца МИЛЕНКА

и два сина МИЛИЈУ и БЛАГОЈА

Мајсторовића из прилипца

који за слободу и отаџбину

дадоше своје животе

МИЛЕНКО

поживи 47.Г.

као борац 3 позива

заробљен у ропству

умро у Ашану

25: X 1916.Г.

синови

МИЛИЈА

поживи 22 Г.

као борац сталног кадра

погибе на положају Малој Крсни

9. X 1915.Г.

и

БЛАГОЈА Мајсторовића

из Прилипца

који за слободу и отаџбину...

10. IV 1915 Г.

и тамо су сарањени

Овај спомен подигоше

наследница Ђурђија

и зет Милан Лазаревић

Писа Тих. Д. Петронијевић из Лисица^[1]

Споменик Ранку Јеротијевићу (†1915) (Осоница – Мечке)

Спомен

РАНКА ЈЕРОТИЈЕВИЋА

из Осонице

војника II-ге чете,

I-ог бат. X-ог пука III. Позива

рођен 15 априла 1866.г.

А погибе 12-ог 10-ог 1915. Год.

Бог да му душу прости

Спомен сподиже супруга Стана

и син Михаило^[1]

Споменик Петру Ф. Давидовићу (†1915) (Лапидаријум у Гучи)

Спомен овај

показује житеља овог села Лисица

ПЕТРА Ф. ДАВИДОВИЋА

значар 4. чете 1. бат. 10. пука 3. позива.

учествовао српско-турски

балкански рат 1912. Г.

и Српско Аустријски рат.

Угледан србин Петар

бивши у грађанству кмет

поживи 48 г. часно и поштено.

А као витешки јунак, осветник Косова

храбро борећи се против Аустро-Немаца

Бранећи Отаџбину проли своју крв

и погибе на положају Кијеву,

у округу Крагујевачком

14. Октобра 1915. Г.

и тамо сарањен.

Бог да га прости

Нашем никад незаборављеном родитељу.

Овај спомен подижу син Милош... ^[1]

Споменик Светозару М. Броћићу (†1915) (Гуча – Гротиница)

СВЕТОЗАР М. БРОЋИЋ

син Јулке и пок. Младена Броћића из Гуче.

Рођен Јула 1884. Год.

Војник 3. чете 5. Бат. 5-ог Пр. Пука.

погибе у 22. год. своје Младости

на Глоговцу

17 октомбра 1915. Год.

Борећисе са Аустријанцима

за веру и отаџбину.

Бог да му душу опрости^[1]

Споменик Милутину С. Милутиновићу (†1915) (Живица – Брда)

О путниче мили роде

стани мало овде

и прочитај овај тужни спомен

МИЛУТИНА С. МИЛУТИНОВИЋА

из Живице

војник I чете 2, Бат. 9,

комбиновани пук – I – позив

учествовао је у ратовима

Бугарском и Аустроугарском

Поживио 26. год.

а крабро борећи за своју отаџбину

погибе на положају Црна река

20. октобра 1915. год.

Слава му. Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше ожалошћени

мајка Јованка

и браћа Милун и Мијодраг

Мили роде запалте му свећу

јер више више повратити нећу^[1]

Споменик Танаску Радовићу (†1915) (Горњи Дубац – Заједница)

Овај спомен

показује бившег ратн.

ТАНАСКА РАДОВИЋА

из Горњ. Дубца,

каплара II чете I бат. X пук II поз.

који поживи 40. Г.

А погибе 20 октомбра 1915. Год.

На полож[ају] Тресибаба,

борећи се за отаџбину.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше

жена Станица

и синови Дмитар, Славољуб и Богдан^[1]

Споменик Драгоју Богдановићу (†1915) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

Ратни друже и остали моји

ево спомен где ми овде стоји

покој.

ДРАГОЈА БОГДАНОВИЋА

из Рогаче

редов 2 чете 1 батаљона

10 пука II позив

рођен 1880 год.

но ратујући против непријатеља

и борећи се за спас отаџбине

погину на Пустој реци

29. окт 1915 год.

Спомен му подигоше

Драгољуб син и Радојка супруга^[1]

Споменик Веселину Букумировићу (†1915) (Осоница – крај пута)

Спомен

ВЕСЕЛИНА БУКУМИРОВИЋА

из Осонице

који поживи 40. Г.

а као војник II позива

погибе на Бугарској граници

9 новембра 1915. Г.

чувајући краља и отаџбину

који је участвовао у свим ратовима

Бог да му душу прости

Супруга Новка

синови Микаило Милосав и Милутин^[1]

Споменик Радовану Богдановићу (†1915) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)

О путници мили роде

стани мало овде

те прочитај овај натпис

овде дична Срба

РАДОВАНА БОГДАНОВИЋА

из Рогаче

бивши војник II чете

I батаљон 10 пук III позив

кои поживи 53 год.

кои учествова у свим ратовима

од 1912 год. па до 1915 год.

борећи се за веру и слободу

своје отаџбине и погибе

10 новембра 1915 год.

на положају и тамо је сарањен.

Бог да га прости

Овај му спомен подиже

супруга Живана

и синови Миленко Миливоје и Добросав^[1]

Споменик Велисаву Јеротијевићу (†1915) (Осоница – Мечке)

Спомен

ВЕЛИСАВА ЈЕРОТИЈЕВИЋА

из Осонице

рођен 7. јан. 1896 г.

па као војник 2-ге чете 1 бат.

резер. крушев. трупа.

борећи се за уједињење

српског народа

испусти своју душу

15 новембра 1915.г.

Фамилију ожалости,

Велисава бог да прости

Овај тужни спомен сподижу

отац Милован и

мајка Стојка са децом^[1]

Споменик Велимиру Јеротијевићу (†1915) (Осоница – Мечке)

Спомен овај

показује име храброг војника

2-ге чете, 1 бат. рез. крушев. Трупа

ВЕЛИМИРА ЈЕРОТИЈЕВИЋА

из Осонице

рођен 25-9-1896. Г.

а испусти своју душу

20-11-1915.

у путу Драч – Валона

Бог да му душу прости

Спомен му подиже мајка Стана

и брат Михаило

и сна добринка^[1]

Споменик Јовану Зучковићу (†1915) (Луке – Зучковићи)

Спомен

ЈОВАНА ЗУЧКОВИЋА

из Лука

војника сталног кадра

који поживе 21. Г.

а умро је у нишкој болници

25. новем. 1915.г.

Бог да му душу прости

Спомен сподижему

мајка Ружица

па и она сама се за живота

уписује у синов спомен

у својој 60 год.

А кад будем умрла

реците ми Бог да ми душу прости^[1]

Споменик Гојку Анђелићу (†1915) (Гуча – Анђелићи)

ГОЈКО АНЂЕЛИЋ из Гуче

војник кадровац 3.чете

I батаљон X пешад. Пука

ступијо је у рат 1912. год.

учествовао у турско-бугарском

и аустријском-немачком рату

од 1912 до краја 1915. год.

и као тешко рањен и заробљен

у оступању српске војске 1915.Год.

и спроведен је у београдску болницу

где је и умро и сарањен

27. новембра 1915.Год

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше му

брат Миливоје

и задружни зет Ст.Ђекић

и снаха Станимирка

и синовица Милева^[1]

Споменик Драгутину Симовићу (†1915) (Осоница – Мечке)

Спомен

ДРАГУТИН СИМОВИЋ

из Осонице

рођен 20 априла 1896. г.

па као војник 2-ге чете, 1, бат.

рез. крушев. Трупа

као борац за Отаџбину

испусти своју младу душу

29. новембра 1915.г.

на пристаништу Валона

у своји 19 лета

Фамилију ожалости,

Драгутина бог да прости

Спомен подижу

отац Јован

мајка Миленија са децом^[1]

Споменик Милисаву Пејчиновићу (†1915) (Луке – Лазовићи)

Ево спомен у крај пута

за ким оплакује

мајка брат и сестра

сиротиња љута

а другови жале храброг јунака

МИЛИСАВА ПЕЈЧИНОВИЋА

из Лука,

који умре у 22. год. свог живота

као војник каплар

при оступању преко Албаније

од ратних напора

новембра месеца 1915 год.

Спомен подиже мајка Миросава

и браћа Јездимир, Јован

и кћи Зорка^[1]

Споменик Рисиму Бујошевићу (†1915) (Бели Камен – Бујошевићи)

РИСИМ БУЈОШЕВИЋ

из Белог Камена

кои је честно и поштено

поживио 41 г.

а као војни обвезник ступијоје

у овај Европски рат

у I чачанску резерну болницу

од евакуације Србије

При одступању наше војске

Рисим је се разболео у путу

на жалос своји синова и кћерину

умро 6 децембра 1915 г.

у Подгорици у Црној Гори

и тамо је сарањен

И бог да му душу прости

Знак овај подигошему

син Милутин и брат Драгић^[1]

Споменик Михајилу М. Достанићу (†1915) (Турица – Достанићи)

Овај споменик

показује храбро име

МИХАЈИЛА М. ДОСТАНИЋА

каплара шумадијске болничке чете

I поз. 10. Пука

Рођен 20 – XI – 1886. Г.

Учествова у свим ратовима

Одликован је за храброст

сребрном и златном медаљом,

са дипломама и орденима.

Погибе на Љешу

15. децем. 1915. год;

и тамо сарањен

И слава му

Овај споменик

подигоше му његова браћа

Видоје и Коста Достанићи^[1]

Споменик Велимиру Луковићу (†1915) (Осоница – крај пута)

ВЕЛИМИР ЛУКОВИЋ

из Осонице

каплар II ч. I бат 10 п. II поз.

рањен на Маљену 11 новембра

а умре 16 децембра 1915 г.

у Скопљу

ожалости оца Чеда и мајку Анђелију

и остави 2 малолетна сина

Драгомира и Миломира

3 сестре Јану Борику и Милунику

који му спомен подигоше.

Живе 30 Г. а изгуби живот

у најлепше доба свог живота

борећи се храбро са непријатељима

за слободу свог народа^[1]

Споменик Цветомиру Весовићу (†1915) (Кривача – Ђекићи)

ЦВЕТОМИР

син Цмиљке и Драгића Весовића

из Криваче

који поживи 19 год.

Којије као регрут

ступијо на војну дужност

у српско-аустријски рат

и приликом евакуације Србије

при оступању војске умроје

21 децембра 1915 год.

у каваји. тамо је и сарањен

Овај спомен сподиже

мајка цмиљка

сину за знак гроба

док је српског рода^[1]

Споменик Вукашину Драмлићу (†1915) (Гуча – Анђелићи)

Еј ви ближњи

и путниче одаљени

станите код овог ладног камена.

не жалите труда свог.

сетите се имена мог.

ВУКАШИНА

сина Милице

и пок. Витомира Драмлића

из Гуче.

поживи 20 Г.

као војник на острву Виду

умре 28. децембра 1915.Г.

и тамо је сарањен у Плаву Гробницу

Бог да му душу прости

Спомен овај подижу му

мајка Милица

и брат Радован^[1]

Споменик Милисаву Јовановићу (†1915) (Прилипац)

За слободу ја сам пао

и за српство живот дао

МИЛИСАВ

син Рајке и Арсенија Јовановића

из Прилипца.

Бив. војник 2 чете 2. Бат.

2. прекобројног пука III поз.

шумадинске конбиноване дивизије.

Који поживи 22 Год

А бранећи своју отаџбину

погибе на положају бугарском фронту

око Књажевца

месеца децембра 1915. Г.

и тамо је сахрањен

Бог да му душу прости

Овај спомен подигошему рођаци

Петар. Дмитар. Новак. Милош.

Томо. Ненад и Радоје

Јовановићи

Писа тихомир Петронијевић из Лисица^[1]

Споменик Ђорђу Костићу (†1915) (Крај пута Гуча-Вича)

За вечну успомену

нашем оцу и брату који пропаде

ЂОРЂЕ КОСТИЋ

из Гуче

којије као честит и поштен грађанин

поживи 48 год.

а као војни обвезник

ступијо је у овај европски рат

при штабу са својим коњом

као коморџија

X кобиноватог пука III позива

а приликом евакуације србије

при оступању војске за Крф

и у путовању преко Албанје

1915 г. негде је умро.

извештај нема где.

Бог да му душу прости.

Биљег овај подигоше

синови Милисав и Радован

Писа Миљко Ковачевић из виче^[1]

Споменик Милутину Луковићу (†1915) (Осоница – крај пута)

Спомен

МИЛУТИНА ЛУКОВИЋА

из Осонице

војник I чете I бат. X пука

крушевачки трупа

поживи 20 год.

а умре оступајући од непријатеља

1915 Г. у Окриду

Бог да му душу прости

Спомен подиже му

отац Тимотије

мајка Неранџа

и брат Микаило^[1]

Споменик Драгутину Букумири (†1915) (Осоница – крај пута)

Ој путниче мили роде

умољено стани овде

и прочитај овај спомен

ДРАГУТИНА БУКУМИРЕ

из Осонице

војника X пука

муниционе колоне I поз.

поживео 40 год.

а погинуо идући на Крф

1915 год.

Бог да му душу прости

Овај му спомен подиже

супруга Миленија

и синови Милош и Радош^[1]

Споменик Икодину Јовићевићу (†1915) (Осоница – Селиште)

Спомен

ИКОДИНА ЈОВИЋЕВИЋА

из Осонице

војника II чете III-ег позива

X-ог пука шумадијске дивизије

који поживе 55 год.

а умрије на Крфу

1915 год. јануара месеца

Бог даму душу прости

Спомен у подигоше

браћа Илија Велимир

и његова малолетна кћер Росанда^[1]

Споменик Војимиру Лазовићу (†1915) (Горњи Дубац – крај пута)

ВОЈИМИР ЛАЗОВИЋ

из Толишнице

војник II чете I бат. 10.пука.

Ратовао од 1912 – 1915.Г.

па је заробљен

на Бугарској граници 1915.г.

и даље се не зна са њим шта је било.

Поживи 28.Год.

И Бог да му душу прости

Овај му спомен удари

отац Недељко

мајка Обренија

и брат Љубомир^[1]

Споменик Јеврему Стевановићу (†1915) (Осоница – крај пута)

Спомен

ЈЕВРЕМА СТЕВАНОВИЋА

из Осонице

војника II чете I бат. X пука II поз.

поживео 36.Г.

А угибе борећи се за отаџбину

1915.Г.

Спомен му подиже

супруга Достана

син Велисав и сна Милица

и кћи Милица^[1]

Споменик Василију Обрадовићу (†1915) (Ртари – крај пута)

Овај споменик

показује име

ВАСИЛИЈА ОБРАДОВИЋА из Ртара

војника I чете I батаљона

5 прекобројног пука

Погинуо на бојном пољу

борећи се противу непријатеља

за отаџбину и слободу свога народа.

Рођен 7. децембра 1885.Год.

а погинуо 1915. Г.

Бог да му душу прости

Овај спомен

подигоше му брат Милутин

и кћерке Радулка и Славка Вида и Мира

и његов непрежаљени отац Новица^[1]

Споменик Александру Тричковићу (†1915) (Марковица – крај пута)

Овај спомен

нашег доброг брата пок.

АЛЕКСАНДРА ТРИЧКОВИЋА

родом из Прокупља сре

Прокупачки Округ топлички

Бившег војника I чете

2 Батаљона 2 пук кадровачки.

Поживио 21. год.

Учествовао у рату [19]14 и [19]15. г.

са Швабама немцима и бугарима

борећи се за своју добру отаџбину.

и слава му.

Спомен му подиже брат Бошко

писо Станимир јаћимовић^[1]

Споменик Живојину Јововићу (†1915) (Лиса – Вратоње)

Спомен

ЖИВОЈИНА ЈОВОВИЋА

из Лисе

војника III чете I Бат. XI кадровског пука

који поживи 19 Год.

а умре од ратних напора у Приштини

у најлепшем добу у младости својој

Поклич Отаџбине

мене млада у бој позва

да слободу браним

од страшних душмана

шваба и маџара, турака и бугара

Млади живот дадог отаџбини својој

и слобода сину домовини мојој

Бог да му душу прости

Спомен подигоше му

ожалошћени родитељи

отац Тикомир и мајка Миља^[1]

Споменик браћи Мирковић – Миленку (†1915), Божидару (†1915) и Здравку (†1915) (Трешњевица – Поље)

Овај знак

за три брата рођена

МИЛЕНКО рођен 1888.Г.

БОЖИДАР рођен 1890.Г.

ЗДРАВКО рођен 1892.Г.

као бивши војници

X-ог пеш. пука I позива.

Борећи се за Отаџбину

и веру Срп: народа:

погибоше за време Ср. Евакуације

на жалост својих у 1915. Г.

Слава им

Спомен овај подигоше им

тужни Отац Вуле Мирковић

са унуцима

Алексом Добривојем и Момчилом^[1]

Споменик браћи Драгутину (†1912) и Драгиши (†1915) (Тијање – крај пута)

Ова спомен

показује два брата пок

ДРАГУТИНА и ДРАГИШУ.

Драгутин поживи 24. Г.

а као војник 10 пука

погинуо у Драчу 1912. Год.

Драгиша поживио 20 год.

погинуо као кадровац

1915 год у Албанији

Овај спомен подигоше им

Браћа Јовиша Милутин и Драгомир^[1]

Споменик Михаилу Јеремићу (†1915) (Лисице – Кукићи)

Ој Србијо отаџбино

док у мени траје моћ

ја те браник дан и ноћ

МИХАИЛО ЈЕРЕМИЋ из Лиса

бив. војник значар 4. чете 4. батал.

4. пољ. артиљер. пука...

Овај споменик подигоше му

супруга Зорка

синови Милош и Урош^[1]

Споменик Радиши Рогоњићу (†1915) (Луке – крај пута)

Спомен

РАДИШЕ РОГОЊИЋА из Лука

пож. 23 Г.

а погибе као војник

у најлепшем цвету 23 лету

за слободу отаџбине

а остави своју жалосну породицу

да вечно тугују... ^[1]

Споменик браћи Поповић – Милисаву (†1920) и Богосаву (†1915) (Тијање)

Овај спомен

показује два имена,

два брата рођена

МИЛИСАВ и БОГОСАВ

синови поч. Милосава А. Поповића

из Тијања

Први је обвезник 4 чете I-ог батаљона

10. пука Кадровског.

учествовао у рату 1912 – 1918 год.

од тешкиг ратниг напора

разболесе дође својој кући

и умре 25 Септембра 1920 Г.

у 24 Г. своје младости

Други је обвезник 2 чете I. батаљона

10. п. пука Кадровског.

учествовао у рату 1912 – 1915.

од тешкиг ратниг напора

разболе се и умре у

вароши Приштини у Болници 1915 Г.

Тамо је и сарањен

Слава му

Све што смо отаџбини дужни

то смо и дали

за њу смо у бојном пољу пали

Спомен им подижу

ожалошћени брат Добросав

и сна Милунка^[1]

1916.

Споменик Јездимиру Јовићевићу (†1916) (Осоница – Селиште)

Спомен ЈЕЗДИМИРА

сина стевана и персине јовићевић

из Осонице

регрута I чете I батаљона

III-ег кадровачког пука

крушевачке трупе

који поживи 19 год.

а умро 7 јануара 1916 Г.

при оступању са српском војском

пут идући лађом из Валоне

за Крф у Грчку

Бог да га прости

Овај спомен сподижу

ожалошћена мајка персина

и сестра стана^[1]

Споменик Драгољубу Миленковићу (†1916) (Луке – крај пута)

Ој путниче мили роде

ти не жали мало стати

овде и овај спомен прочитати

моје име споменути

ДРАГОЉУБА МИЛЕНКОВИЋА

из Лука

војника III ч. I бат. X пука

који поживи 20 Год. свог живота

а умро 8 јануара 1916. Год.

у даљини у туђем свету код мора

борећи се за Србство и Слободу

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже му

ожалошћена мајка Мара

и брат Тадија^[1]

Споменик Љубомиру Нешовановићу (†1916) (Лапдаријум у Гучи)

Ој Србине брате

и Српкиње миле сеје

приђите ближе

и прочитај овај тужни спомен

који показује име војника

ЉУБОМИРА НЕШОВАНОВИЋА

из пухова

I чете I батаљона I пук шумадински

кои положи свој млади живот

за веру и отаџбину

угинуо је при оступању

31 јануара 1916. год.

у валони

Ја уцвели родитеље

наше браћу моју и

сеје миле жалостиве,

прочитајте спомен ови

кости су ми на даљини

а спомен ми у близини

вени вени у баштици цвеће

отац и мајка сина

више видети неће

Овај спомен подигоше

отац Милић и мајка Симана

и браћа^[1]

Споменик Вукоману Рогоњићу (†1916) (Луке – крај пута)

ВУКОМАН РОГОЊИЋ

рођен 21 дец. 1892. Г.

Умре у Драчу

јануара 1916 Год.

Једини син једина нада... ^[1]

Споменик Лазару Шулубурићу (†1916) (Лиса – крај пута)

Спомен

ЛАЗАРА ШУЛУБУРИЋА

из Лисе

војника III чете I батаљона X п.пука

рођен 17 – 4. 1881. год.

а умро од ратних напора

11 - II. 1916. год.

на острву Виду

У најлепше доба

у младости мојој

поклич отаџбине

мене млада позва у бој

да слободу браним

од страшмих душмана

Маџара, Турака, Бугара

Млади живот

дадок отаџбини својој

ал слобода сину

домовини мојој

весели се млада Србадијо мила,

над нашим гробовима

ти рашири крила.

Збогом свету мој премили цвету

ја се више повратити нећу

а ви мени упалите свећу... ^[1]

Споменик Тому Зимоњићу (†1916) (Горачићи – Зимоњићи)

Овај спомен

показује име нашег Ратника

ТОМА ЗИМОЊИЋА из Горачића

Војника 2. чета I батаљон X пук 3. позив.

поживи 46. г.

Ратово од 1912 – 1916. г.

и рањен на Космају

дође кући и од јаки рана

умре 26. фебруара 1916. г.

и бог да му душу прости

Овај спомен подижу му синови

Радован, Миљојко, Иванко, Драгутин, Здравко

и жена Милева^[1]

Споменик Добривоју Јаћимовићу (†1916) (Пухово – Нешовановићи)

Овај тужни споменик

показује име

краброг ратоборца

ДОБРИВОЈЕ ЈАЋИМОВИЋ

из села Пухова

а војник последња одбрана стараца

II чета I батаљона 10 пука пешадинског

који је умро у Босни. Горажда.

у месецу фебруару 1916. год.

и тамо је сарањен

Како му тужна фамилија

никад гроба видети неће

оставивши уцвељену

супругу Петрију

да за навек сузе рони

са јединим сином Радојком

спомен овај подиже

верна супруга Петрија^[1]

Споменик Милосаву Р. Јаковљевићу (†1916) (Горачићи – крај пута)

Овај споменик

показује гди је остало тело

МИЛОСАВА Р. ЈАКОВЉЕВИЋА

из Горачића

кои поживи 50 год.

као велики радник економ

и преседник опш. горачке.

Служио за пример целој околини

који је као војник учествовао

у 1914 и 1915 год. у рату

противу Аустро-немаца

а паде у ропство у руке

сурови непријатеља Маџара

у 1915. где је и

умро 2 марта 1916 год. у Ашану.

Бог да му душу прости^[1]

Споменик Љубомиру Лазовићу (†1916) (Луке – Лазовићи)

ЉУБОМИР ЛАЗОВИЋ

рођен 1874.Г. у селу Лукама

од поштених сиромашних родитеља.

својим трудом и радом

у току свог 40-то годишњег живота

уживао је глас првих људи.

био је добар економ

трговац и књиговођа

са својом бакалском радњом у Лукама

али љубав према Отаџбини

за ослобођење наше Браће

испод непријатељског терета

ступијо је у редове наше храбре војске

Учествовао у српско турском

и европском рату

и после тешких напора у повлачењу

умире 10 марта 1916 г. на Крфу

као обвезник II чете I бат. X пука II позива

оставши нас малолетнике.

Из благодарсности своме родитељу

спомен подижу синови

Драгиша и Будимир и Војимир и Милован^[1]

Споменик Велисаву Кулашевићу (†1916) (Крај пута Тијање-Зеоке)

За слободу

збогом отац, збогом мајко

и ви збогом сестре миле

ја отидок да за навек

себи створим задужбину

за слободу ја сам пао

и за српство живот дао

одвојиг се овог света

од 20 својих лета

А слобода знате шта је

која миран живот даје

Далеко тамо крај мора,

тамо лежим ја

ВЕЛИСАВ КУЛАШЕВИЋ

из овог села.

Рођен 22 марта 1894 год.

а погинуо 20 марта 1916 год.

као војник I чете I батаљона 11 пука,

Погинуо кроз Албанију

у оступању к мору и Солуну

На све стране цвета цвеће

мене моји видет неће

јер, далеко ја сам осто

покрај пута спомен посто.

Замислите браћо мила

што је била Европска сила

морало је бити тако

јер живети није било лако.

Одакле сам знате родом

ја поздрављам мојим гробом.

Родитељи моји мили

ви сте дар отаџбини приложили^[1]

Споменик Милисаву Кулашевићу (†1916) (Крај пута Тијање-Зеоке)

Здраво, здраво брате мили

свуд заједно ми смо били

тешке муке смо патили

док смо Српство избавили

Здраво, здраво, брате Вељо

моја братска верна жељо

покрај тебе свуд сам стао

и с тобом сам живот дао

Све што си ми брате реко

све на то си право стеко

за заслуге твоје брате

ето стојим све узате

МИЛИСАВ КУЛАШЕВИЋ

из овог села,

рођен 23 децембра 1897. г.

а погинуо 1. априла 1916 Г.

у Француској

од немачке војске као регрут

Ој Српкиње миле сестре

лепо цвеће ви наберите

и на мој спомен донесите

ја сам млађан за вас пао

и за вас сам живот дао

у најлепше доба цвета

у 20 својиг лета.

У најлепше доба своје

ја оставих родитеље моје

да тугују и да плачу

јер су изгубили снагу јачу.

Ко ће њима кућу радити

и ко ће иг лебом ранити

да ли има срца кога

да им призна осим бога.

Ето браћо све је тако

њима сада није лако.

Нас двојица браће миле

наше мисли сложне биле.

У жељама радним постигли би

да нас ратно време не погуби.

Мој гроб остаде далеко

у Француској ко што реко.

Родитељи моји добри

ја поздрављам мојим гробом

а отац ми поздрав прима

слава вама јунацима.

Ова два споменика подигоше им

отац Миленко

и зет Добросав Милетић

и мајка јелка

и сестре Миља, Ђука и Стоја

1922 год.^[1]

Споменик Миловану Милетићу (†1916) (Горњи Дубац – Стублине)

Овај спомен показује

МИЛОВАНА МИЛЕТИЋА

из Толишнице

Војника 1.батаљона 10. Пука

коије поживио 24 Г.

А настрада у рату 1915.г.

а умре 1. маја 1916.г.

Овај спомен

подиже отац Сава

и мати Ната

и његова браћа^[1]

Споменик Видосаву Димитријевићу (†1916) (Рогача – Чукар)

Пред овим Ладним Спомеником

Сахрањени су Посмртни остатци

ВИДОСАВ

син Маринка Димитријевића из Рогаче,

војник 2.чете I бат. II шумадинског пука.

Угинуо 24. јуна 1916. Год.

на Јадранском Мору

у лађама од непријатеља

у својих 19 година

Бог даму душу прости

Спомен подиже његов Брат Милосав^[1]

Споменик Лазару (†191?) и Борисаву (†1916) Алемпијевићу (Лучани)

Еј путниче: намерниче:

стани. овде. дужност зове:

да прочиташ. речи. ове:

на бојишту. он је пао:

и за Српство. живот дао:

гонила га . жеља мила:

да постигне.милос.своју:

и погибе. у том боју:

Храб. Ратник

ЛАЗАР АЛЕМПИЈЕВИЋ:

из Лучана:

Бивши наредник I чете:

Од истока:страна ова:

показује. два брата моја:

Два храбра: ратника: који

смо се. јуначки: борили:

на бојишту. живот оставили:

бранећи. своју: отаџбину:

БОРИСАВ. АЛЕНПИЈЕВИЋ.

из Лучана.

војник I поз. провијант. колоне: III див:

који: поживи 42.год.

Умре 28. авг.1916.г. у Солуну:

У болници: бр. 7...

Овај: споменик. подигоше:

својим очевима. и стрицу.

Леко: Ђорђе:

Љубинко и Ратко Алинпијевић:

из Лучана:

Писа: Богосав Николић:

из Лисица. чикириз:^[1]

Споменик Милисаву Ф. Терзићу (†1916) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

За слободу браће своје

под туђином која цвили

и ја дадок млађан живот

код Солуна роде мили

МИЛИСАВ Ф. ТЕРЗИЋ

рођен 1887. Г. – 1916. г.

учитељ резервни капетан I класе.

Погинуо је на Солунском фронту

као командир I чете I батаљона

10 пешадин: пука

на положају Крива Чука

31 августа 1916. Г.

А сахрањен у селу Суботском

испод самог положаја.

Онда када је слаба и уморна Србија

морала примити готово сама поновну борбу

и отпочети ослобођење своје отаџбине...

Спомен овај подижу му родитељи

Филип и Круна Терзић из Дучаловића

са жељом кад буду умрли

да се сахране овде...^[1]

Споменик Љубомиру Ф. Терзићу (†1916) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

Спомен овај показује дична Срба,

крабра ратоборца:

ЉУБОМИРА Ф. ТЕРЗИЋА

из Дучаловића

Бившег војника Б[рдске] Батерије

3 артиљеријског пука каобице,

којије поживио 42. год.

прешао је са војском,

разболи се и тамо на острву

умро Августа 1916. г.

Бог да му душу прости^[1]

Споменик Јеремији Обреновићу (†1916) (Марковица – Орлова)

Овај спомен

показује име

краброг ратоборца

ЈЕРЕМИЈУ ОБРЕНОВИЋА

из Марковице.

Поживио 20 год.

а погину 5. септ. 1916. год.

на Соколцу ,

4. чет. I бат. 12 пука

Спомен подигоше му

брат Милутин

и синовац Милоје^[1]

Споменик Драгомиру Терзићу (†1916) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

ДРАГОМИР

син Љубомира Ф. Терзића

из Дучаловића

бивши регрут

који је у 18 Г. свог живота

прешао са војском на острво

и тамо је умро

9. септембра 1916. г.

Бог да му душу прости.^[1]

Споменик Алексију Ж. Протићу (†1916) (Крај пута Тијање-Негришори)

Вечити успоменик

ослободијоцу ове земље

АЛЕКСИЈЕ Ж. ПРОТИЋ

земљоделац из Негришора

рођен 11-II- 1879 Год.

изврсан преставник кмет села,

а резерни наредник

митраљеског одељења

10 п. пука II поз;

у европском рату

у путу кући из Француске

на Солунски положај у

борби са морским дубинама

погинуо 23 Октомбра 1916 године.

По судбини Бога није имао порода.

Споменик Овај сподижему

ожалошћена супруга Софија^[1]

Споменик браћи Јањић – Новаку (†1912), Стојадину (†1918) и Јовану (†1916) (Трешњевица)

Три рођена брата:

НОВАК, СТОЈАДИН и ЈОВАН

дични синови Тома Јањића из Трешњевице.

И то

НОВАК

војник 3 чете, I Батаљона, 10 пука I позива

погинуо у борби са Бугарима и Арнаутима

6 децембра 1912 године у Тирани

у својој 23 години.

СТОЈАДИН

војник 3 чете, 2 батаљона II пука I позива,

од добивених рана у борби

на Солунском фронту

умро је 23 октобра 1918 године

у Косовској Митровици

у својој 23 години.

ЈОВАН

војник II митраљеског одељења

24 пука I позива, погибе у борби са Немцима

14 октобра 1916 године код Веле-Села

у својој 21 години...^[1]

Споменик Миленку Мајсторовићу (†1916) и његовим синовима Милији (†1915) и Благоју (†1915) (Прилипац)

Труба свирну с бојне Дрине

у бој зове, еј Србине:

Соко прну из свог гнезда

и поведе два витеза

Овај спомен

показује име

оца МИЛЕНКА

и два сина

МИЛИЈУ и БЛАГОЈА

МАЈСТОРОВИЋА

из прилипца

који за слободу и отаџбину

дадоше своје животе

МИЛЕНКО

поживи 47.Г.

као борац 3 позива

заробљен у ропству

умро у Ашану

25: X 1916.Г.

синови

МИЛИЈА

поживи 22 Г.

као борац сталног кадра

погибе на положају

Малој Крсни

9. X 1915.Г.

и

БЛАГОЈА Мајсторовића

из Прилипца

који за слободу и отаџбину...

10. IV 1915 Г.

и тамо су сарањени

Овај спомен подигоше

наследница Ђурђија

и зет Милан Лазаревић

Писа Тих. Д. Петронијевић из Лисица^[1]

Споменик Вучку Давидовићу (†1916) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овај спомен

показује дичног Срба

ВУЧКА ДАВИДОВИЋА

из Горачића

бивши војник II чете

I батаљон нишке резерне трупе

који је учествовао у рату

од 1914 до 1916.Г.

борећи се за своју отаџбину

кои поживи 21 год.

а умро у Фијери

16. децембра 1916. год.^[1]

Споменик Радошу Поледици (†1916) (Трешњевица – Поледице)

РАДОШ ПОЛЕДИЦА

из Трешњевице

војник сталног кадра

који је тешко рањен

и на жалост својих

умро је 1916. Г.

у Француској Болници,

који славно

положи свој млади живот

за добро своје Отаџбине

и Ослобођење Срп. Народа

Борећи се херојски, Слава му

Спомен овај Сподигоше му

Ожалошћен Отац Илија

и мати Ружица^[1]

Натпис Тимотију Кнежевићу (†1916) (Властељице – Кнежевићи)

ТИМОТИЈЕ КНЕЖЕВИЋ

паде у ропство

и т[амо] умре 16.г [1916]

У спомен уписа га син Ђорђе^[1]

Споменик Драгутину Обреновићу (†1916) (Марковица – Орлова)

Овај спомен

показује име краброг ратоборца

ДРАГУТИНА ОБРЕНОВИЋА

из Марковице

I чет. I бат. 5 прекоброј. пука I позива.

каплар народне војске.

поживио 38 година

а погибе 1916. г.

спомен подигоше му

брат Милутин

и супруга јулка

и синовац Милоје^[1]

1917.

Споменик Вучићу Мијатовићу (†1917) (Вучковица – крај пута)

Ој Путниче Мили роде

замољено стани овде

прочитај овај спомен

почившег

ВУЧИЋА МИЈАТОВИЋА

из Вучковице

војника I позива 10 тог пука

Тек што беше у најлепшем цвету

кости смртне остави у свету

у својих 25.год.

15 тог Марта 1917.год.

Збогом свету мој премили цвету

ја се више повратити нећу

а ви мени упалите свећу

Овај спомен Подиже

његов синовац Никола

и Сна Станојка^[1]

Споменик Милисаву Виторовићу (†1917) (Вучковица – крај пута)

Ој путниче српски роде

ти не жали мало стати

овај спомен прочитати

моје име поменути

ђе остадок и живот дадок

Првог маја 1917. год

МИЛИСАВ ВИТОРОВИЋ

из Вучковице

Војник II позива 10.пука

који оде са српском војском

и свој живот изгуби

у својих 40 г. свог живота

и остави своју ожалошћену породицу

Збогом сине збогом роде мијо

ја се више повратити нећу

а ви мени упалите свећу

Овај спомен подижему

његов син Миломир сна Милојка^[1]

Споменик Светозару Радовићу (†1917) (Горњи Дубац – Заједница)

Овај спомен

показује погинулог борца

СВЕТОЗАРА РАДОВИЋА

из горњ. Дубца

Војника III. чете III. бат.

11 пешадин. пука кадровачког

који поживи 24 год.

своје младости

а погибе 7. јуна 1917 Год.

од непријатеља

борећи се за отаџбину

на солунском фронту.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше му

ожалошћена браћа

Добривоје и Совроније^[1]

Споменик Милутину Мариновићу (†1917) (Граб – Рајичићи)

Овај споменик

означава јуначку смрт

МИЛУТИНА МАРИНОВИЋА

из Граба

поживи 24 год.

А као војник

I чете I батаљона 11. Пука

учествовао је у рату

од 1913. до 1915 Године.

А умро је у ропству

10 јуна 1917 г.

у Кенизбраку

Бог да га прости

Овај спомен подигошему

Браћа Благоје Радован и Стојан

и мајка Станојка^[1]

Споменик Јовану Славковићу (†1917) (Кривача – Ђекићи)

ЈОВАН СЛАВКОВИЋ

из Криваче

Возар муницијоколоне

шумадиснке дивизије II позива

бијо у рату од 1912 г. до 1917.

поживи 45 г.

а умре као заробљеник

у Ческој

25 јуна 1917 год.

Спомен подижему

жена Даринка

и пасторак Јован^[1]

Споменик Рајку Дуканцу (†1917) (Осоница – Селиште)

Ој путниче мили роде

умољено стани овде

и прочитај овај спомен

РАЈКА ДУКАНЦА

војника II чете I бат. X пука I поз.

Живијо 38 г.

А умро 15-8-1917. на Крфу

Спомен му подиже

супруга рајка

зет Милош и

кћери

Славка Здравка Стана и Драга^[1]

Споменик Нићифору-Мићу Пандуревићу (†1917) (Лиса – Шулубуре)

НИЋИФОР-МИЋО ПАНДУРЕВИЋ

из Лисе

каплар III чете I батаљона XI п.пука

храбро борећи се у одбрани отаџбине

погибе 23-8-1917.Г.

на Ветернику

у 25 год. Живота

у очајној бојној ватри.

осташе му тамо кости

жив се роду не поврати

Бог да њему душу прости

Спомен подиже му отац Богић

за живота са породицом^[1]

Споменик Велимиру Л. Драговићу (†1917) (Крај пута Гуча-Брежђа)

Овај спомен

показује краброг војника

ВЕЛИМИРА Л. ДРАГОВИЋА

из Рогаче

поднаредника 4 чете

пионирске Моравске дивизије

кои проведе свог живота 38 г.

участвовао у ратовима

од 1912 г. па до 1917 год.

где је и сарањен.

Бог да му душу прости

Овај му спомен подиже

брат Милорад

и супруга Јеленка

и синови Миодраг

Драгољуб и Добрица^[1]

1918.

Споменик Миловану Љ. Милованковићу (†1918) (Крај пута Тијање-Зеоке)

Спомен овај што на брегу сија

и овде се диже

браћо и сестре приђите му ближе

и виђите шта све овде пише

Спомен показује име

МИЛОВАНА Љ. МИЛОВАНКОВИЋА

из Тијања

бившег војника

2-ге позицијоне батерије

шумад. Дивизије

који поживе 38 год.

А бранећи своју отаџбину

умре у ропству у горњој Маџарској

у вароши Надмеђири

13. априла 1918 год.

И тамо је сахрањен.

Бог да му душу прости.

Овај спомен подигоше му

његова супруга Стоја

и синови Драгутин, Деспот и Андрија

Милованковић

Писа Тихомир Д. Петронијевић из Лисица

у 1930. г.^[1]

Споменик Бошку Кнежевићу (†1918) (Властељице – Станишићи)

Под овим спомеником

леже кости

БОШКА КНЕЖЕВИЋА

рођен 8. децембра 1896.Г.

преставио се 8. августа 1918.год.

у најлепшем цвету младости.

Под управом аустро-маџарске силе

која су снагу за српску пљачку

употреби па и жалосног Бошка

сатрше у Јеленцу на раду.

Овај му спомен подигоше

ожалошћени родитељи Мића и Јулка

Бог да га прости^[1]

Споменик Раденку Ковачевићу (†1918) (Крај пута Вича – Доњи Дубац)

Овај спомен

показује краброг војника

каплара II чете I бат. X ог пука

II позива у рату

РАДЕНКА КОВАЧЕВИЋА

из виче

ратника из српско-турског

и бугарског и српско аустријског рата

у борбама је два пута рањаван

и заробљен од Аустријске војске.

поживи 38 г.

а умро у ропству Нау-брау у аустрији

20 октомбра 1918 г.

бог даму душу прости

спомен подиже му

његова супруга Спасенија

и кћери Драгосава и радосава и тијана^[1]

Споменик Радисаву С. Јовановићу (†1918) (Гуча – Анђелићи)

Овде је сарањен

РАДИСАВ С. ЈОВАНОВИЋ

из Гуче

војник 3. чете I батаљ. 10 пука.

Учествовао у рату од ратни напора

разболи се и оде у Штип у Болницу

и при доласку Швабе га заробише

и дође из ропства кући

и умро у 25. Год.

6 новембра 1918. Год.

Бог да му душу прости

Овај му спомен подигоше

ожалошћена мајка Крстина

и син Симеун^[1]

Споменик Радоју Ковачевићу (†1918) (Крај пута Вича – Доњи Дубац)

Ево спомена од камена

а вечита успомена пок.

РАДОЈА КОВАЧЕВИЋА

из Виче

војника II чете I бат. X пука II позива

поживи 40 г.

а учествоваоје у рату

од 1912 год. до 1918 год.

а бранећи своју отаџбину

рањен је на положају

у Тресибаби 1915 Год.

а по доласку наше војске

са солунског фронта

разболи се и умре

у чачанској болници

15 новембра 1918 г.

Овај му спомен подижу

синови Радисав Добросав

жена Мица и кћери

1932 г.^[1]

Споменик Миленку В. Милутиновићу (†1918) (Живица – Брда)

Ево гроба неизбежна двора

где с одмара тело од умора

МИЛЕНКА В. МИЛУТИНОВИЋА

из Живице,

да постигне није нико више,

зато му се име златним словима пише

поживи 56 год.

а престависе у вечнос

1918. год. 16. новембра

Бијоје оличан земљорадник

и кмет села Живице

и као крабар војник

учествовао у рату 1914 и 1915 год,

потљена одбрана.

Тело мртво

али спомен није

вековима заслуге ће бити

а прошлос о њему говори

Овај споменик подижему

синовац и наследник Милинко Р. Милутиновић

пред. оп. Горачке

и вели

Бог да му душу прости^[1]

Споменик Вуксану Радичевићу (†1918) (Горња Краварица – Радичевићи)

Ево овде овај камен стоји

нек прочита ко ратника воли

нека види где му тело оста

нека рече душа му је проста

ВУКСАН РАДИЧЕВИЋ

који чесно и поштено

поживи 25. Година

а као војник ступио је

у овај европски рат

и на свим положајима

издржао све борбене напоре

1914. рањен у десну ногу на Крупњу

као обвезник I чете I батаљона

X пука I позива

и 1915 заробила га аустријска војска

Из ратова идући кући

умре 1918 у Горњем Милановцу...^[1]

Недатирано

Споменик Владимиру Вучићевићу (†191?) (Милатовићи – крај пута)

Овај спомен

показује име нашег ратника

ВЛАДИМИРА ВУЧИЋЕВИЋА

из Милатовића

војника X пука I позива

који је пропао у рату

приликом евакуације Србије.

заробљен од Аустријанаца

и отерат у изгон

и тамо је умро и сарањен

Овај му спомен

подижу синови

Милија Милета и Тикомир

и жена Стана^[1]

Преживели рат

Споменик Милану С. Спасојевићу (†1919) (Лисице – Кукићи)

Овде почивају посмртни остатци

мог супруга и нашег оца

МИЛАНА С. СПАСОЈЕВИЋА

земљоделца из села Лисица.

Који је учествовао у Турском рату

1912. год. где је рањен

на Ђурђевим стубовима код Рашке.

Испусти своју племениту душу

после кратког и тешког боловања

7. јун. 1919. Г.

у својој 48.год.

Бог да му душу прости

Овај надгробни Спомен

подигоше му супруга Спасенија

и синови Радосав Војислав Милић и Милутин^[1]

Споменик Бошку С. Томићу (†1919) (Милатовићи – Мали гај)

Ево гроба неизбежна двора

де с одмара тело од умора

краброг ратоборца

БОШКА С. ТОМИЋА

из Милатовића

војника II чете I бат. 10 пука

кои учествова у балканским

и европским ратовима

од [19]12. до [19]19. год.

Који чесно живио 33 г.

а престави се у вечни дом

2 октобра 1919 г.

Слава му Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше му

брат Богић

и жена Станија

и синови Радосав и Милосав^[1]

Споменик Живку Драмлићу (†1919) (Гуча – Анђелићи)

ЖИВКО

син Недељка Драмлића

из Гуче

који је као терзија

часно поживио 33 Год.

а као војни обвезник

ступио је у рат од 1912 до 1918. Год.

који је на положају издржао

у III чети I бат. X пуку I позива

а на Шапцу рањен.

Умро 21. децембра 1919. Г.

Бог да му душу прости

Спомен подигоше

отац Недељко

и синови Манојло и Радојко^[1]

Споменик Кнежевић Милутину (†1920) (Властељице – Кнежевићи)

КНЕЖЕВИЋ МИЛУН

р - 1896 - умро 1920.Г.

учитељ бијо у Гучи.

Носилац албанске споменице

Спомен подиже

синовац Љубо^[1]

Споменик Авраму Милетићу (†1923) (Вича – Мирковац)

Овај спомен

показује резервног мајора

АВРАМА МИЛЕТИЋА

из виче

који је био у рату

од 1912 год па до [19]18 год.

А поживијо 49 год.

а умро 23 априла 1923 год.

Спомен му подигоше

синови Момир и Мијаило

синовац Драгослав

и супруга Милица.

Аврам је међу својим грађанима

и целој фамилији

служијо за пример

и у рату је помагао људе^[1]

Споменик Милораду Радичевићу (†1925) (Милатовићи – Мали гај)

О мила браћо

другови и путници

мили читаоци

куд итате

станте мало овде

и прочитајте спомен

дична србина

МИЛОРАДА РАДИЧЕВИЋА

из Милатовића

војника I чете I бат: 5 прекоброј. Пука

био је у Турско Бугарско Аустријском рату

и рањен на Мачковом камену

и остао без ноге.

Живи 35 Г.

а умре 14 јан. 1925 Г.

И бог да га прости

Спомену га отац

син миливоје

синовац Стеван

и супруга Јагода^[1]

Споменик Божидару Љ. Крљанцу (†1925) (Зеоке – код школе)

Пред овим спомеником

мирно почива дични србин

БОЖИДАР Љ. КРЉАНАЦ

рођен 1889.

Учествовао је у балканском

и Европском рату од 1912-1919. год;

Као храбар наредник

6 те батерије пољске

4. Артиљериј. пука II дивизиона I позива.

Свршио је Телеграфску школу.

У повратку из Африке

на Солунски фронт

избави се из лађе

која пође на дно у море.

Потом дође својој кући

и од ратних напора

рано подлеже смрти,

у 36 год. Живота

27 Септембра 1925 г.

као Члан Зеочке кредитне задруге.

Бог да га прости. Слава му.

Спомен му подиже

отац Љубинко,

брат Богосав

и син Милош^[1]

Споменик Веселину Раковићу (†1928) (Горачићи – Раковићи)

За успомену

ВЕСЕЛИНУ РАКОВИЋУ

из Горачића

који часно и поштено

56 год. Поживијо

а као добар економ и домаћин

у времену свог живота

кметовао је и заступао председника

а учествовао је у рату

1912, 1913 и до 1916 год.

Умро је 22 деценбра 1928 г.

и бог да му душу прости

Овај му спомен саградише

синови раде и Жарко

и остала родбина^[1]

Споменик Љубисаву Бошковићу (†1929) (Осоница – Селиште)

ЉУБИСАВ БОШКОВИЋ

рођен 1880 Г.

а умре апр. 1929 Г.

Учествово је у свим ратовима

турским бугарским и аустринским

Бог да му душу прости

Спомен сподижему

ожалошћена супруга Јулка^[1]

Споменик Милану Јеренићу (†1932) (Горачићи – Петковићи)

Ево гроба неизбежна двора

где се одмара тело од умора

МИЛАНА ЈЕРИНИЋА

поштованог грађанина овог села горачића

кои часно поживи 64 год.

а престави се у вечност 10 априла 1932 год.

Бог да му душу прости

И бивши у рату од 1915 г. па до 1918 г.

као каплар и марвени лекар овог села Горачића

Познато је да ћемо умрети

и са собом ништа не понети

до скрштене на прсима руке

зато браћо да се покајемо

после смрти покајања нема...^[1]

Споменик Живку Чворовићу (†1933) (Доња Краварица – Чворовићи)

Ево гроба одморита двора

где се одмара тело од умора

Дични Србин

Честити домаћин

ЖИВКО ЧВОРОВИЋ

из Д. Краварице

рођен је 1864 г.

бивши ратоборац

у Србско-Турском рату 1912 - и [19]13 г.

и Србско-Аустриском рату 1914 и [19]15 г.

Као војни обвезник.

Својом части и важењу

поживи 69 година

а умроје 8 јануара 1933. г.

Бог да му душу опрости

Спомен му подигоше синови

Миленко, Миљко и Чедомир^[1]

Споменик Јовану Милетићу (†1934) (Горњи Дубац – Стублине)

Овде леже кости

ЈОВАНА МИЛЕТИЋА

из Дубца

кои поживе 65 Г.

А кои учествовао

у Рат Турски Бугарски

и Аустро Немачки

и у Рату доби за наредника

а растави се са душом

3.марта 1934. Год.

Спомен му дигоше синови

Милија Жарко и Милета^[1]

Споменик Чедомиру Д. Радуловићу (†1935) (Крстац – Радуловићи)

Без порода нађох рода

те подиже овај спомен

више мога гроба

ЧЕДОМИР Д. РАДУЛОВИЋ

из Крстаца

рођен 1883 г.

а умро 18. јула 1935 г.

Бог да му душу прости

Поздрав драги моји, друже Ђурђија,

браћо, комшије и пријатељи.

Данас дође време да се поздравимо

јер пођох на онај свијет.

За време мога живота

учествовао сам у рату од 1912 до [19]18 г.

и кметовао сам после рата.

Ја деце нисам имао

те зато усини мога синовца Влада

и он остаје наследник моје имовине.

Збогом.

Ваш Чедомир М. Радуловић

Овај споменик подиже му:

супруга Ђурђија,

тестаментирани син Владе

и Вучко Радуловић

Писа Тихомир Драг. Петронијевић^[1]

Споменик Тиосаву Јаковљевићу (†1935) (Горачићи – Јаковљевићи)

ЈАКОВЉЕВИЋ ТИЈОСАВ

из Горачића

борац народне слободе из 1893 г.

дугогодишњи председник општине

и члан Окружне скупштине.

А престави се 10 јуна 1935 године

у 73 години старости.

Спомен му подиже син Живојин

и остатак породице

и веле Бог да га прости^[1]

Споменик Јовану А. Ковачевићу (†1938) (Вича – Мирковац)

Овде је сарањен

ЈОВАН А. КОВАЧЕВИЋ

Уважени грађанин и економ села Виче

кои часно поживи међу људима 59 год.

и участвовое у европском рату

од 1912-1918. г. као наредник

А умро 31 марта 1938 год.

И Бог да му душу прости

Спомен му подигоше

син Бошко

жена Даринка

Писа Миљко Ковачевић

вича у 1938 г.^[1]

Споменик Миленку Н. Бешевићу (†1939) (Вича – Мирковац)

МИЛЕНКО Н. БЕШЕВИЋ

из Виче

уважени домаћин

и дугогодишњи кмет и одборник

ратник од 1912-1918 Год.

давајући пример целој околини у свом раду

поживи часно међу првим људима 67 лета

пага болес клета скиде са овога света

остављајући иза себе велику имовину

умре 30 маја 1939 г.

Бог даму душу прости

Спомен му удари жена Винка

синовац Љубиша и сна Совија^[1]

Споменик Милији Р. Тајсићу (†1940) (Пухово – Нешовановићи)

МИЛИЈА Р. ТАЈСИЋ

резервни поручник

учествовао у рату

од 1912-1918. год

Рођен 23-I-1888.Г.

умро 25-I-1940

Споменик подиже

супруга Марија 1945 г.^[1]

Споменик Светозару Станишићу (†1943) (Властељице Станишићи)

Ево гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дична Србина

и поштена грађанина

СВЕТОЗАРА СТАНИШИЋА

из Властељица

који часно и поштено

поживе 58 год.

Тада ја одок са овога света

21. маја 1943 год.

Који је ратовао од 1912 до 1918.г.

И Бог да му душу прости

Спомен му подиже син Славољуб

и супруга Винка^[1]

Споменик Војиславу Кнежевићу (†1944) (Властељице – Кнежевићи)

ВОЈИСЛАВ КНЕЖЕВИЋ

из Властељица

кои као добар домаћин

поживи часно међу првим људима 73 г.

И учествовао је у рату од 1912-1918.Г.

А умре 10. септ. 1944.Г.

И Бог да му душу прости

Спомен му удари син Сретен

жена Анка

сна Видосава

и унуци.^[1]

Споменик Милутину Раковићу (†1946) (Горачићи – Ружичићи)

МИЛУТИН РАКОВИЋ

из Горачића

јес мртав али му дело живи

са којим се наш народ диви

наредник ратник од 1912 - 1918 год.

Борећи се против Бугара и Немаца

са својом јуришном четом пробијо фронт.

За ово дело одликован је

Карађорђевом звездом

и другим одликовањима.

Бив. председник општине.

Пож. 56 год.

а умро 17-VII-1946.^[1]

Споменик Милисаву М. Димитријевићу (†1946) (Рогача – Чукар)

МИЛИСАВ М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

из Рогаче

који поживи 61 год.

Умро 1. IX 1946.Г.

У рату од 1912 до 1915. Г.

На Церу са медаљом.

Бог да му душу прости

Спомен подиже жена пелагија

и зет Тихомир^[1]

Споменик Павлу Кнежевићу (†1947) (Властељице – Кнежевићи)

ПАВЛЕ КНЕЖЕВИЋ

из Властељица

поживе 68 Г.

умро 15-I-1947.Г.

А учествовао у рату од 1912-1918.Г.

солунац носилац

албанске споменице - поднаредник

Бог да му душу прости

Спомен му подижу

син Милош

сна Душанка

унук Радослав

сна Рада

и праунуци Милошеви^[1]

Споменик Раденку Марковићу (†1949) (Властељице – Јелав)

РАДЕНКО МАРКОВИЋ

из Властељица

ратник од 1912-18.Г.

Поживи часно 80.Г.

а умро 26.I.1949. Г.

Бог да му душу прости

Спомен му подиже

зет Павле Терзић

и унуци^[1]

Споменик Рајку Танасковићу (†19??) (Живица – Бранкино брдо)

РАЈКО ТАНАСКОВИЋ

из Живице

ратни инвалид

учествовао у рату

Бугарском 1913. г.

у рату Аустријском 1914. г.

рањен код Вишеграда.

Стар 91 годину

а још лако душом дише

за живота му се спомен пише

О радници

отац мајко родитељи

јестелисе одморили

од терета и од муке,

уморни сте много били

док сте сина одгојили

и унука тешка мука

а праунуци још и теже

јел нас друго време стеже...^[1]

Споменик Ацку Станишићу (†1954) (Властељице – Станишићи)

АЦКО СТАНИШИЋ

из Властељица.

Ратник од 1912-[19]18

Поживи часно домаћински

служио за пример осталим.

Живио 77 Г.

А умре 14 децембра 1954. Г.

Бог да му душу прости

Спомен му сподиже

син Живко унук Милан и сна Здравка

и Рада кћи Достана и унука Милица^[1]

Споменик Ђорђу Капларевићу (†1956) (Властељице – Јелав)

ЂОРЂЕ КАПЛАРЕВИЋ

из Властељица

добар економ и ловац

међу првим ловцима

а учествовао у рату

од 1912 до 1919. год.

поживи часно

међу првим људима 70.Г.

а умре 27.априла 1956.Г.

б-ог да га прости

Спомен му подиже

усинак Живота и сна Борика^[1]

Споменик Давиду Станишићу (†1958) (Властељице – Станишићи)

Овде је сарањен

ДАВИД СТАНИШИЋ

из Властељица

поживи часно

као добар економ 80.г.

А учествовао у рату

од 1912-1918.Г.

А умре 18. септембра 1958.год.

И Бог да му душу прости

Спомен му подижу

жена Милијана и синови

Радомир Драгомир и Младомир

и кћери и снае и унуци^[1]

Референце

↑ ^1,000 ^1,001 ^1,002 ^1,003 ^1,004 ^1,005 ^1,006 ^1,007 ^1,008 ^1,009 ^1,010 ^1,011 ^1,012 ^1,013 ^1,014 ^1,015 ^1,016 ^1,017 ^1,018 ^1,019 ^1,020 ^1,021 ^1,022 ^1,023 ^1,024 ^1,025 ^1,026 ^1,027 ^1,028 ^1,029 ^1,030 ^1,031 ^1,032 ^1,033 ^1,034 ^1,035 ^1,036 ^1,037 ^1,038 ^1,039 ^1,040 ^1,041 ^1,042 ^1,043 ^1,044 ^1,045 ^1,046 ^1,047 ^1,048 ^1,049 ^1,050 ^1,051 ^1,052 ^1,053 ^1,054 ^1,055 ^1,056 ^1,057 ^1,058 ^1,059 ^1,060 ^1,061 ^1,062 ^1,063 ^1,064 ^1,065 ^1,066 ^1,067 ^1,068 ^1,069 ^1,070 ^1,071 ^1,072 ^1,073 ^1,074 ^1,075 ^1,076 ^1,077 ^1,078 ^1,079 ^1,080 ^1,081 ^1,082 ^1,083 ^1,084 ^1,085 ^1,086 ^1,087 ^1,088 ^1,089 ^1,090 ^1,091 ^1,092 ^1,093 ^1,094 ^1,095 ^1,096 ^1,097 ^1,098 ^1,099 ^1,100 ^1,101 ^1,102 ^1,103 ^1,104 ^1,105 ^1,106 ^1,107 ^1,108 ^1,109 ^1,110 ^1,111 ^1,112 ^1,113 ^1,114 ^1,115 ^1,116 ^1,117 ^1,118 ^1,119 ^1,120 ^1,121 ^1,122 ^1,123 ^1,124 ^1,125 ^1,126 ^1,127 ^1,128 ^1,129 ^1,130 ^1,131 ^1,132 ^1,133 ^1,134 ^1,135 ^1,136 ^1,137 ^1,138 ^1,139 ^1,140 ^1,141 ^1,142 ^1,143 ^1,144 ^1,145 ^1,146 ^1,147 ^1,148 ^1,149 ^1,150 ^1,151 ^1,152 ^1,153 ^1,154 ^1,155 ^1,156 ^1,157 ^1,158 ^1,159 ^1,160 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

Литература

Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.

[Драгачевски_епитафи-1] 1,000 ^1,001 ^1,002 ^1,003 ^1,004 ^1,005 ^1,006 ^1,007 ^1,008 ^1,009 ^1,010 ^1,011 ^1,012 ^1,013 ^1,014 ^1,015 ^1,016 ^1,017 ^1,018 ^1,019 ^1,020 ^1,021 ^1,022 ^1,023 ^1,024 ^1,025 ^1,026 ^1,027 ^1,028 ^1,029 ^1,030 ^1,031 ^1,032 ^1,033 ^1,034 ^1,035 ^1,036 ^1,037 ^1,038 ^1,039 ^1,040 ^1,041 ^1,042 ^1,043 ^1,044 ^1,045 ^1,046 ^1,047 ^1,048 ^1,049 ^1,050 ^1,051 ^1,052 ^1,053 ^1,054 ^1,055 ^1,056 ^1,057 ^1,058 ^1,059 ^1,060 ^1,061 ^1,062 ^1,063 ^1,064 ^1,065 ^1,066 ^1,067 ^1,068 ^1,069 ^1,070 ^1,071 ^1,072 ^1,073 ^1,074 ^1,075 ^1,076 ^1,077 ^1,078 ^1,079 ^1,080 ^1,081 ^1,082 ^1,083 ^1,084 ^1,085 ^1,086 ^1,087 ^1,088 ^1,089 ^1,090 ^1,091 ^1,092 ^1,093 ^1,094 ^1,095 ^1,096 ^1,097 ^1,098 ^1,099 ^1,100 ^1,101 ^1,102 ^1,103 ^1,104 ^1,105 ^1,106 ^1,107 ^1,108 ^1,109 ^1,110 ^1,111 ^1,112 ^1,113 ^1,114 ^1,115 ^1,116 ^1,117 ^1,118 ^1,119 ^1,120 ^1,121 ^1,122 ^1,123 ^1,124 ^1,125 ^1,126 ^1,127 ^1,128 ^1,129 ^1,130 ^1,131 ^1,132 ^1,133 ^1,134 ^1,135 ^1,136 ^1,137 ^1,138 ^1,139 ^1,140 ^1,141 ^1,142 ^1,143 ^1,144 ^1,145 ^1,146 ^1,147 ^1,148 ^1,149 ^1,150 ^1,151 ^1,152 ^1,153 ^1,154 ^1,155 ^1,156 ^1,157 ^1,158 ^1,159 ^1,160 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.

[1]