Дитрик Боноефер

Извор: Викицитат
Дитрик Боноефер (1939)

Дитрик Бонофер (4. фебруар 1906 - 9. април 1945) је био немачки протестантски пастор, теолог, борац против нацизма, те један од оснивача Исповедне цркве, хришћанског покрета отпора нацизму.

Цитати[уреди]

Време је најдрагоценији дар у нашем поседу, јер је најнеопозивији. … Изгубљено време је време када нисмо живели пуним људским животом, време необогаћено искуством, стваралачким подухватом, уживањем и патњом.”


Исус је Христос који је био одбачен у својој патњи. Одбијање је уклонило свако достојанство и част из његове патње.”


Патња и одбацивање изражавају у сажетом облику Исусов крст. Смрт на крсту значи страдати и умрети као одбачен и избачен.”


„Крст није случајно страдање, већ нужно страдање. Крст није страдање које произилази из природног постојања; то је патња која долази од хришћанства.”


„Бити у складу са оним ко је постао човек значи да можемо бити људска бића каква заиста јесмо. Претензија, лицемерје, принуда, присиљавање да се буде нешто другачије, боље, идеалније него што јесте – све се укида. Бог воли право људско биће. Бог је постао право људско биће.”


„Јефтина благодат је смртоносни непријатељ наше Цркве. Данас се боримо за скупу милост.”


„Скупа милост је јеванђеље које се мора тражити изнова и изнова, дар који се мора тражити, врата на која човек мора да куца.”


„Скупа милост је светиња Божија; мора се заштитити од света, а не бацити псима.”


„Једне Бог удостоји великог страдања и дарује им благодат мучеништва, док се други не искушавају преко својих снага. Али у сваком случају то је један крст.”


„Стрпљиво трпљење зла не значи признање његових права. То је чиста сентименталност и Исус неће имати ништа с тим. Сраман напад, дело насиља и чин експлоатације су и даље зло.”


„Исус није цртач политичких планова, он је тај који је победио зло кроз патњу.”


„Ученици су схватили да су и они његови непријатељи и да их је победио својом љубављу. То је оно што отвара очи ученику и омогућава му да види свог непријатеља као брата.”


„Велики маскенбал зла покварио је све наше етичке концепте.”


„Грађанска храброст, заправо, може израсти само из слободне одговорности слободних људи.”


„Неће нам требати генијалци, циници, мизантропи или паметни тактичари, већ обични, поштени, искрени људи. Да ли ће наша унутрашња снага отпора бити довољно јака, а искреност према себи довољно неумољива, да пронађемо пут назад до једноставности и директности?”


„Изванредно је без сумње онај видљиви елемент над којим се слави Отац небески. Не може остати скривено; људи то морају видети.”


„Пре него што Исус одведе своје ученике у патњу, понижење, срамоту и презир, Он их призива и показује им се као Господ у Божјој слави.”