Владислав Петковић Дис

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.

Владислав Петковић Дис (10. март 1880 — 17/30. мај 1917) био је српски песник, учитељ и царински службеник.

Цитати

• Од пандура створили смо великаше,
  Достојанства поделише идиоти,
  Лопови нам израђују богаташе,
  Мрачне душе назваше се патриоти,
  Од пандура створили смо великаше.
  • Наши дани (1910), строфа 5.

• Заборавио сам јутрос песму једну ја.
  Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
  Да је чујем узалуд сам данас кушао,
  Као да је песма била срећа моја сва.
  Заборавио сам јутрос песму једну ја.
  • Можда спава (1913), строфа 1.

• Али слутим, а слутити још једино знам.
  • Можда спава (1913)

• Можда спава са очима изван сваког зла,
  Изван ствари, илузија, изван живота,
  И с њом спава, невиђена, њена лепота;
  Можда живи и доћи ће после овог сна.
  Можда спава са очима изван сваког зла.
  • Можда спава (1913), строфа 9.

• Са очију мојих сан лагано иде,
  И душа се буди. И Док расте јава,
  Израсли гробови сад се лепо виде,
  Ко далека брда кроз поднебља плава.
  • Споменик, строфа 1.

• Дозволите да попијемо по чашу пива. Ја се не љутим, праведно сте ме оборили. Али то нас не чини непријатељима. Ја чашћавам…
  • Овим речима је председника комисије, након што по други пут није положио матуру у Зајечару, позвао на част

• За четири године брака нисмо четири пута сами, без гостију, ни ручали ни вечерали.
  • О својој породици

Цитати о Петковићу

• Цела поезија г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свим нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови!
  • Јован Скерлић, Лажни модернизам у српској књижевности