Пређи на садржај

Вилијам Адолф Бугро

Извор: Викицитат
Вилијам Адолф Бугро (1879)

Вилијам Адолф Бугро (30. новембар 1825 — 19. август 1905) је био француски сликар академизма.

Цитати[уреди]

„Треба тражити Лепоту и Истину, господине! Као што увек кажем својим ученицима, морате да радите до краја. Постоји само једна врста сликања. Слика је та која оку представља савршенство, врсту лепог и беспрекорног емајла који налазите код Веронезеа и Тицијана.”


„За мене уметничко дело мора бити узвишена интерпретација природе. Потрага за идеалом је била сврха мог живота. У пејзажу или морском пејзажу волим пре свега поетски мотив.”


„Човек је рођен као уметник. Уметник је човек обдарен јединственом природом, са посебним осећајем за спонтану визију форме и облика као целине, у савршеном складу. Ако појединцу недостаје ова осетљивост, он није уметник и никада неће бити; и губљење је времена разматрати ову могућност. Овај занат се постиже проучавањем, посматрањем и вежбањем; унапређен континуираним радом. Међутим, осећај уметника је урођен. Пре свега, морате волети природу свим срцем и душом, и бити у стању да је учите и дивите јој се сатима. Све је у природи. Биљка или лист или влат траве треба да буду предмет бескрајне и плодне медитације; за уметника, облак који лебди на небу има форму, ова форма доноси радост и помаже у размишљању.”


„Сваки дан идем у свој атеље, пун радости, увече, када морам да станем због мрака, једва чекам да јутро поново дође.”