Весна Голдсворти, (рођена Бјелогрлић) српска је књижевница, рођена у Београду 1961. године. Она је романописац, мемоариста, песникиња и дугогодишњи професор креативног писања и енглеске књижевности на Универзитетима Кингстон, Ексетер и Источна Англија.
Не постоји животни мото, већ се стално морате мењати и прилагођавати. Нема мотâ, има путовања и има прилагођавања.[1]
”
„
Прошле године (2021) сам примљена у Краљевско књижевно друштво, и ту су рекли, прва Српкиња. А ја сам рекла и први Србин.[1]
”
„
Када сам у гимназији победила на неком песничком такмичењу, Десанка Максимовић је била у жирију и поменула ме је као своју наследницу. То сам сазнала много деценија касније у једном запису мог драгог пријатеља Пере Зупца.[2]
”
„
Мој интелектуални задатак је рушење предрасуда а не скривање историјских и политичких чињеница.[2]
”
„
Постоји једна сличност у менталитету Срба и Енглеза, идеја нације која се у ратовима увек налазила на правој страни историје. У Првом светском рату и муж и ја смо имали дедове односно прадедове на Солунском фронту.[2]
”
„
Не само да су поделе данас драстичније, него су људи све агресивнији, спремнији на буку и бес. Све је бинарно, или си са нама, или ниси, а ја по природи не само списатељског него и универзитетског посла не умем тако да размишљам.[2]
”
„
Са годинама сам почела да размишљам, па и да сањам на енглеском, српскохрватски је нестао, а српски се полако мењао. У почетку сам писала поезију на српском, слала у неке часописе, али пре интернета та даљина чинила се много већом. Писање на енглеском има много више комерцијалног смисла. Од писања на српском никада не бих могла да живим, тамо су и велики тиражи врло мали. Али нисам ни о томе размишљала, нити сам идентитет учвршћивала писањем. Свет који ме окружује, тај лондонски свет о коме пишем, живи у мојој глави и разговара на енглеском језику: писање на српском било би опет некакав превод. Али ипак мој менталитет, моја формативна искуства, припадају Србији, тако да сам нужно увек хибрид, писац с цртицом, ни тамо ни овамо.[3]
”
„
Да се усредсредим на Србију и Енглеску: колико год да Енглези имају предрасуда о Србима, толико и Срби имају предрасуда о Енглезима.[3]
