Биљана Србљановић
Биљана Србљановић (Стокхолм, 15. октобар 1970) је драмска списатељица и редовна професорка Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Цитати
[уреди]- О структури своје драме, Србљановићева каже:
„Ја пишем о својим осећањима, кошмарима сновима, о својим првим борама, о ожиљцима који зарастају на свима нама а да их никада нико не лечи, о својим разочарањима и промашеним илузијама и уопште ме не занима да томе намећем некакав лажни калуп некакве превазиђене форме. Позориште чине уверљиви ликови који нешто уверљиво раде и то је једино што је важно.”
- Остали цитати
„Иако ти комади могу деловати дешператно, црно, ја мислим да је овај свет леп, и ми само треба да се потрудимо да буде лепши.[1]”
„Ми смо на овим просторима дуго живели у неком псеудобескласном друштву, али смо наслеђивали идентитет злочина који је неки предак у наше име починио и та се линија настављала овде. Сви смо осуђени да правимо неке изборе у животу и ти избори нас заправо дефинишу, неко изабере да буде револуционар, неко да буде терориста, неко зликовац, а неко да буде неутралан и то је за мене можда и најзликовачкији пут. Ја мислим да је неутралност и тај неки средњи пут директан пут за пакао. [2]”
„Побуњенички дух одликује младост, свака генерације има своје облике, имали су је и генерација младих Босанаца, објављивали су тајне школске листове, поезију, налазили су се по кућама, свирали су тамбурицу, а онда отишли да убију престолонаследника. Данашња генерација срећом нема такве радикалне ставове. С друге стране, видљив је недостатак генерацијске храбрости који би могао да покрене све.[2]”
„Тренутно сам у фази повлачења јер некако имам утисак да се мој глас у тој општој какофонији не чује од других гласова. И не мислим да чекам неки тренутак да поново проговорим, него мислим да га направим сама, само морам да смислим којим средствима.[2]”
„Увек постоји нека мањина која је у овом тренутку чак и у читавој Европи на маргини и не значи да неће бити нека ерупција која ће победити и поново наступити...[2]”