Арсен Диклић

Извор: Викицитат

Арсен Диклић (14. новембар 1922 — 4. јул 1995) био је српски писац, филмски и телевизијски сценариста.

Цитати[уреди]

„Може ли се ишта упркос свему! За човека, одраслог, нервозног, често премореног, незадовољног овим или оним, највеће би освежење било да уме покаткад и да се игра. То би онда и било да је он остао, онако у бити својој, души својој, детињаст.”


„Али, одрасли су пуни искуства и принуђени да мисле рационално, да буду увек и у свакој прилици разумни и опрезни. Не смеју, не умеју да се опусте, а без опуштања нема ни играрије.”


„На жалост, ако одрастао човек и дозволи себи да се поигра, он већини, свима, изгледа смешан. Кажу: пусти га, инфантилац!”


„Ја радим само онолико колико се мора. Отишао бих и у пензију, али знам да тек тад ништа нећу написати. Чак би удесио да ми и пензија стиже на Дунав.”


„Мислим да је погрешно васпитавати младе генерације причом како смо тукли мале, глупе сурове Немце. Као да се намерно заборавља како је наш окупатор био највећа ратна сила, како ти Немци нису били само сурови, већ и лукави, храбри. Тим пре је наша победа већа, у томе је њена величина: што смо кренули ни од чега, а победили њих, јаке.”