Арсен Дедић

Арсеније Арсен Дедић (28. јул 1938 — 17. август 2015) био је југословенски и хрватски певач, композитор, песник, аранжер, текстописац, кантаутор и музичар.

Цитати

„Новац квари човјека, ал’ не квари жену.”

„Увијек сам много радио, писао, компоновао, свирао, пјевао, али новца нисам много зарађивао, нисам тезгарио. Главне новце сам зарадио вани. А, овдје сам зарађивао скромно, онако за стубишног свјетла. Нико ми никада није ништа дао, ни стипендију ни стан нити кредит.”

„Кантауторски је пут стаза усамљеника која се не да опонашати.”

„Иако ми је мрско подсјећање на повремена невремена подметања око очевих српских коријена, морам нагласити како смо Габи и ја опслуживали све што је домовина тражила од нас и пружали смо оно што смо могли и знали. Рат је, надајмо се, отишао крају, у красни курац, и сада ћемо моћи поново нормално живјети.”

„Негдје 1965. године почео сам са солистичким концертима. У неку руку та је година била пријеломна у мом стваралаштву. Многе су дилеме сада биле рашчишћене, схватио сам с којим људима могу рачунати у тешким тренуцима, научио сам да се највише мораш ослонити на самог себе и да ентузијастичких залета попут оног са „Студијем 64” више неће бити.”

„Ја сам студирао на Академији глазбу, био сам увјерен да ћу бит’ складатељ искључиво класичне глазбе. И онда сам написао три минијатуре за флауту и клавир, доста модернистички написано, а онда с временом… Знали су колеге да пишем стихове, онда сам писао свакоме, Калођери, Кабиљу, једноме, другоме, Вучеру, више не знам коме…”