Александар Дероко

Извор: Викицитат

Александар Дероко (4/16. септембар 1894 — 30. новембар 1988) је био српски архитекта, уметник, пилот, писац и академик.

Цитати[уреди]

„Да кажемо нешто о тадашњим купаћим костимима, који су били читава гардероба: мушкарци су имали попречно штрафтасте трикое закопчане спреда дугмићима, са кратким рукавчићима на мишицама, са ногавицама често до колена… Жене и девојке су најчешће носиле шешире против сувишног сунца, костиме од листера или друге ткане материјале, и то из два дела, са доњим делом чије су ногавице до испод колена, док је горе била широка блуза са рукавима до лаката и појасом око струка. На ногама су обично биле патике ушниране пертлама, често преко високих чарапа.”


„Једна од најлепших творевина је тај иконостас Цркве светог Спасе у Скопљу. На њему је целина изведена као једна равномерна чипка резбарије. Фигуре су сложене у многобројне композиције, везане међу собом врежама вегетације. Све је пуно…лишћа, крупних пуних гроздова и великих пољских ружа, између којих су увијеним ваздушним путањама пењу и спуштају, лебдећи око стубића иконостаса мрке, намрштене физионоимије људских фигура.”


„Иначе, у манастиру није ‘општежиће’. Сваки монах има своју ћелију (собу, кујну, и шта још хоће, стамбена криза нема јер места је било за двеста до двеста педесет калуђера некада…), сам себи кува на пространом огњишту, у прастарој монументалној оџаклији.”