Пређи на садржај

Александар Велики

Извор: Викицитат

Александар III Македонски (20. јул 356. п. н. е. — 10. јун 323. п. н. е.), познатији као Александар Велики, је био краљ старогрчког краљевства Македоније.

Цитати

[уреди]

„Дужан сам свом оцу што живим, али свом учитељу што живим добро.”


„Кроз сваку генерацију људске расе води се стални рат, рат са страхом. Они који имају храбрости да је савладају бивају ослобођени, а они који су тиме поражени бивају присиљени да пате док не буду имали храбрости да је победе, или их смрт не узме.”


„Сада када се ратови приводе крају, желим вам да напредујете у миру. Нека сви смртници од сада живе као један народ у слози и за заједнички напредак. Сматрајте свет својом земљом, са законима заједничким за све и где ће владати најбољи без обзира на племе. Не правим разлику међу људима, као што раде ускогруди, и међу Грцима и међу Варварима. Не занима ме ни порекло грађана ни њихово расно порекло. Ја их класификујем користећи један критеријум: њихову врлину. За мене је сваки честити странац Грк и сваки зао Грк гори од варвара. Ако се међу вама икада појаве разлике, никада не прибегавајте оружју, већ их решите мирним путем. Ако је потребно, ја бих требао бити ваш арбитар.”


„Свете сенке мртвих, нисам ја крив за вашу сурову и горку судбину, већ за проклето супарништво које је навело братске народе и братске људе да се боре једни против других. Не осећам се срећним због ове своје победе. Напротив, било би ми драго, браћо, да сви ви стојите овде поред мене, јер нас спаја исти језик, иста крв и исте визије.”


„Али заиста, да нисам Александар, био бих Диоген.”