Пређи на садржај

Џејмс Метју Бари

Извор: Викицитат

Џејмс Метју Бари (9. мај 1860 — 19. јун 1937) је био шкотски романописац и драматичар.

Цитати

[уреди]

„Тајна среће није да радиш оно што волиш, већ да волиш оно што радиш.”


„Хоћемо ли од вечерас направити ново животно правило: увек се трудити да будемо мало љубазнији него што је потребно?”


„Никада немојте приписивати противнику мотиве лошије од ваших.”


„Они који уносе сунце у животе других не могу то сакрити од себе.”


„Гледати у тебе значило је радовати се што је тако поштено могло бити; мислити на тебе значи још бити млад.”


„Никада не разумемо колико нам је мало потребно на овом свету док не сазнамо да смо га изгубили.”


„Петар је толико стар, али је заиста увек истих година, тако да то није ни најмање важно.”


„Оног тренутка када сумњате да можете да летите, заувек престајете да можете то да радите.”


„Страшно је тешко знати много о вилама, а готово једино сигурно је да има вила где год има деце.”


„Сва деца, осим једног, расту.”


„Повремено је, путујући кроз умове своје деце, госпођа Дарлинг проналазила ствари које није могла да разуме, а од њих је највише збуњивала реч Петар.”


„Ако верујете ... пљесните рукама; не дозволи да Звончица умре.”


„Када се прва беба први пут насмејала, њен смех се разбио на хиљаду делова, и сви су скакали унаоколо, и то је био почетак вила.”


„Када Маргарет порасте, имаће ћерку, која ће заузврат бити Петерова мајка; и тако ће се наставити, све док су деца геј, невина и бездушна.”