Пређи на садржај

Џејмс Бредли

Извор: Викицитат

Џејмс Бредли (март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески астроном, и био је Краљевски астроном од 1742. године, наследивши Едмунда Халеја.

Цитати

[уреди]

„Одатле никако не бих покушавао да закључим да се географска дужина пронађена посматрањима ове врсте може у свим случајевима ослањати на један степен; али молим да дозволим да приметим, да без обзира на ванредне околности које су се могле десити да би се постигао тако близу договор у овом конкретном случају, догађај је такав да може дати разлога за наду, ма колико се чиниле велике тешкоће у проналажењу географске дужине овим методом , да нису непремостиве, или такве које би требало да одврате оне којих се то највише тиче од покушаја да их уклоне.”


„Када је година била завршена, почео сам да испитујем и упоређујем своја запажања, и пошто сам се прилично добро уверио у опште законитости појава, настојао сам да откријем њихов узрок. Већ сам био убеђен да привидно кретање звезда није последица нутације Земљине осе. Следећа ствар која се нудила била је промена у правцу виска којим је инструмент стално исправљан; али се ово на суђењу показало недовољним. Онда сам размислио шта би рефракција могла да уради, али се ни овде није догодило ништа задовољавајуће. На крају сам претпоставио да су све појаве које су до сада поменуте произашле из прогресивног кретања светлости и Земљиног годишњег кретања у њеној орбити. Јер сам схватио да, ако се светлост шири у времену, привидно место фиксног објекта не би било исто када око мирује, као када се креће у било ком другом смеру осим у правцу линије која пролази кроз око и објекат; и да би, када се око креће у различитим правцима, привидно место предмета било другачије.”