Ја нисам самокритична када не размишљам. Ја нисам особа која каже: “Јој, шта ће рећи други!” Видите стало ми је до људи, али ја не смем да размишљам о томе. Морам бити искрена, сама према себи, јер се то мени свиђа. Да онда напросто са том свом спознајом, са том снагом и са том истином, могу изаћи ван и то промовисати и понудити. Онда сам ја снажна, моћна, јака и своја. С обзиром на то да смо сви различити, како те људи прихвате, то овиси о њима. Али ја знам да сам била искрена и да сам направила онако како сам желела. О томе увек мислим [1]
”
„
Нисам ја модна икона, него сам ја можда особа која се усуди да тако нешто понесе. Неке ствари које су онда можда неки други видели па су се усудили да и они понесу. Јако ми је драго ако сам оставила тај траг за собом. Мислим да позорница, захтева и тражи заправо такво облачење.[1]
”
„
(o музичaрима уметницима из региона који су нас напустили последњих година) Жао ми је због свих талентованих и даровитих људи који су оставили траг за собом. А још ми је више жао ако ће се заборавити. Знате, људи заборављају. Некако несрећни смо, мислимо на себе, преплашени смо... Ови људи који су отишли, направили су велика дела и на то морамо мислити. Никада то не смемо заборавити јер смо се ми наслонили на то што су они стварали. На наше ће се наслонити неки други у будућности. Тако то иде [1]
”
„
Ја сам имала срећу да имам велику љубав и ја сам једна срећна особа. Многи људи такву љубав нису никада доживели. Таква љубав и даље у мојој души станује. Све је енергија. Куда ће она отићи? Ја је са собом и у себи носим. Некако - то је реално. Била сам вољена и ја сам јако волела. А и даље волим. [2]
”
„
Ја сам у свом свету и само живим. Имам свој свет, не дам се. Живим сама и мени сви сметају. Нисам усамљена. А с друге стране, ипак волим свет, размишљам о њему и о људима. Свашта се догађа, али ипак бисмо требали бити људи. Ти не мораш бити сваки дан с неким. И то није битно колико си ти с неким, него колико размишљаш о тој особи. Није важно да ли та особа зна да ти размишљаш о њој, него је потребно размишљати о њој. То је прекрасно. Како јој можеш помоћи? Шта можеш ти учинити? Јер свет је такав - мање емпатичан. [2]
”
„
(О жени) Жена која може изнети квалитетан живот кроз свој рад и кроз однос јачег и слабијег спола. То ми никада није било јасно, како она може бити слабијег спола, а она је сигурно јача него мушкарац. Свет и друштво су жељели направити да мушкарац буде јачи спол. Један господин је рекао „можда ја могу подићи тежу ствар од жене, али она је сигурно јача од мене“. Љепо је видети жену која може изнети себе као жену. Волим видјети паметну жену, која је мудра и која размишља о својој обитељи. Жену која је посвећена свему што је окружује. То можда није обитељ, можда је њена каријера. Жена је снажна дома и она је снажна ван свог дома. Она је свугде изузетно снажна, ја је тако доживљавам [3]
”
„
Ја итекако размишљам и промишљам како ћу нешто урадити, да ли сам довољно спремна. Глава је пуна мисли зато што желим на сцену изаћи брилијантна. Ја имам своје име и презиме и људи ме знају, али морам изаћи на позорницу испочетка, као да никада нисам била. Када идем на позорницу ја морам бити одлична, а не да изађем само тако иза свог имена, то није тако предвиђено. Увек могу још боље.[3]
”
„
Тешко је опстати и бити запажен и направити бум, а још теже је то одржати и опет се истаћи на неки начин. Мени се није допадало да ја скрећем са свог пута иако се све мијења, ништа није исто као пре 20, 30 година. Ја сам остала на свом путу, али су ме дочекали изазови, промјене на које човек треба бити спреман. Мени се то и свиђа да се временом све мијења, зато што се онда и човјек мијења. Могу да покажем и шта сам научила кроз то време, изузетно ми је да се не понављам, а у томе нема ништа лоше. Неко може да мисли да се ја мјењам, шта је у томе лоше? Ако се не мјењам, ја сам себи досадна. Када би ме нетко слушао и чуо једно те исто то би било непојмљиво. У крајњој линији и публику изазивам, провоцирам, некоме се можда уопће не свиди, а ипак неком се то јако свиди, јер се и они мијењају и осјете да то није исто као прије 30 година. Важно је освјежити се, сваки дан је нови дан и требао би се освјежавати. Ту се крије питање, како опстати. Тако да се сваки дан освежиш, нешто ново донесеш, да идеш у ризик, а биће дивно ако успијеш опстати.[3]
”
„
Емоције се јако појачавају кроз слушање музике и долазе до изражаја. Свако на свој начин то показује. Музика је универзални језик и заправо више није битно којим језиком се пева већ је музика изнад свега. Она се користи као лек. Она лечи људе и извлачи негативну енергију па се надомешћује са позитивном емоцијом. Једноставно, провоцирају те емоције да изађу на површину и онда видите када неко плаче, смеје се, када је узрујан, али и срећан.[3]
”
„
Јесам борац, али мислим да сам духовно јача и снажнија него физички. Једноставно, физички сам јако осетљива особа. Увек ме је страх да се не прехладим јер су рехабилитације досте дуге. Моје тело јесте млађе петнаестак година него што му године говоре, а мој ум је сигурно млађи тридесетак година.[3]
”
„
Волим да седнем, да сањарим, смишљам и да ми мисли пролазе кроз главу. То ми доста одузима времена. Није да немам времена, али можда имам другачији ритам него остали људи. Око мене су људи обично у хаосу и нон-стоп у некој брзини. Ја нисам хаотична особа и не трпим тај ужасни ритам живота и еуфорије. Волим нормалан ритам и мени треба пуно више времена око неких припрема него осталима, али то сам ја. Свако има свој ритам, па и ја. [3]
”
„
У браку се губи идентитет, не бих могла да поднесем да ме ико назове својом женом… за Карла никад нисам била његова жена, само Јосипа. [4]
”
„
Никада нисмо разговарали онако монструозно како ја данас чујем људе да разговарају. Никада нисмо једно другоме опсовали или залупили вратима. Што смо имали да кажемо, рекли бисмо одмах, нисмо остављали за касније. Све смо решавали разговором. Кад би неко од нас био индиспониран или под стресом, други би га дизао, тако смо се измењивали и функционисали. [5]
