Јован Ђорђевић (књижевник)

Јован М. Ђорђевић (25. новембар 1826 — 22. април 1900) је био српски књижевник и културни делатник.

Цитати

„ Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас. ”

„ Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род! ”

„ Смртан човек кад пострада,
Криви бога, криви судбу:
А не криви срце своје,
Што себичне жеље роји,
Што му разум помрачују,
И с правога пута своде!
(Маркова сабља) ”

„ У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила као човек. У доба кад је на вас, драге Српкињице, навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и измишљени јунаци и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих прâве патње и прâве болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна срца, да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила. (Чучук-Стана из 1884.) ”