Утилитаризам

Извор: Викицитат

Утилитаризам је етичка теорија која тврди да је најбоља акција она која максимизира корисност.

Цитати[уреди]

„Под принципом корисности подразумева се оно начело које одобрава или не одобрава сваку акцију, у складу са тенденцијом да она изгледа да повећа или умањи срећу странке чији је интерес у питању: или, шта је исто у другом речи да промовишу или да се супротставе тој срећи. (Џереми Бентам)”


„Како сви људи желе сопствену срећу, похвала или кривица се приписује поступцима и мотивима, у складу са тим како они воде ка овом циљу; а како је срећа суштински део општег добра, принцип највеће среће индиректно служи као готово сигуран стандард исправног и лошег. (Чарлс Дарвин)”


„Чинити оно што би неко чинио, и волети ближњега као самог себе, представља идеално савршенство утилитарног морала. (Џон Стјуарт Мил)”


„Хедонизам, песимизам, утилитаризам или еудаемонизам, сви они начини размишљања који мере вредност ствари према задовољству и болу, ... су веродостојни начини мишљења и наивности, које ће изгледати свако свестан креативних моћи и савести уметника. доле с презиром. ... Вашу озбиљност сматрамо опаснијом од било какве лакомислености. ... Благостање, како ви то разумете, свакако није циљ; чини нам се... стање које човека истовремено чини смешним и презреним. (Фридрих Ниче)”


„Чинило ми се очигледним да срећа човечанства треба да буде циљ свих акција, и открио сам на своје изненађење да има оних који мисле другачије. Веровање у срећу, открио сам, звало се утилитаризам и била је само једна од бројних етичких теорија. Придржавао сам се тога након овог открића. (Бертранд Расел)”


„Добро било ког појединца није од веће важности, са тачке гледишта... Универзума, него добро било ког другог; осим ако, то јест, не постоје посебни разлози за веровање да ће се у једном случају остварити више добра него у другом. (Хенри Сиџвик)”


„Једино оправдано место за заустављање ширења алтруизма је тачка у којој се сви на чије добробит могу утицати наши поступци бивају укључени у круг алтруизма. То значи да треба укључити сва бића која имају способност да осете задовољство или бол; можемо побољшати њихово благостање повећавајући њихова задовољства и умањујући њихове болове. (Питер Сингер)”