Тања Остојић
Тања Остојић (Ужице, 19. август 1972) српска је ликовна, визуелна и феминистичка уметница.
Цитати
[уреди]- „Уобичајени начини суочавања са проблемима су бежање и попустљивост. Ретки од нас схватају да се унутрашњи проблеми никада не могу решити споља”.[1]
- „Питам се да ли је Гауди сакупљао комаде поломљених плочица, покушавајући да поправи своје сломљено срце, његова сломљена душа, његово расцепкано биће, његову силну тугу због неузвраћене љубави”.[1]
- „Шта је љубав осим речи? Осећај који је отприлике у складу са страхом? Фантазија која се пробија, слом срца,
а храброшћу обдарује поражене?”.[1]
- „Нисам знала да се љубав може распршити, а да ни једно семе не израсте, та чежња за тобом у самоћи постала би ми дража него у твом наручју”.[1]
- „Нема речи која би могла описати како се осећа љубав према вољеном. Нити радост отварања руке у загрљај”.[1]
- „Лаку ноћ је постало збогом, окрећући се један од другог, што смо даље могли, до ивица истог кревета”.[1]
- „Додирни ме својим зверским зеницама, држи ме у лебдећем ваздуху између нас, обујми моје дрхтаве мисли испод месечине ухваћен у теглу за свеће”.[1]
- „Снови су бекство за бојажљива и осетљива срца која су хтела да искористе дан и ухвате лептира не убивши га међу дланове”.[1]
- „Наша срца су створена за чежњу, за љубав и жудњу издалека. Не можемо да постојимо заједно, не могу да дишу ако су раздвојени, не могу да спавају ако нису испреплетени. Као рођење детета… Љубав је заувек, али увек оставља ожиљак”.[1]
- „Загрли ме, иако знам да је лажно. У хладним зимским ноћима чак и змија осећа топлоту, чак и лажи звуче као испуњени снови и љубав узвраћена”.[1]
- „Највећа моћ љубави је у њеној способности да оживи, регенерише и прошири након што смо искусили и превазишли тешкоће у нашим односима”.[1]
- „Више ме плаше старе ране него оне које су испред мене. Бојим се да шавови могу поново крварити”.[1]
- „Да си само ти онај кога сам првог волела, можда бих само патила да не могу да те више волим”.[1]
- „Могли бисте да питате зашто сам вас волела. Из истог разлога дете воли балоне, несвесни колико су шупљи, мислећи да ће трајати вечно”.[1]
- „Нисам знала ко сам била док ме ниси упознао са срцем”.[1]
- „Држи ме као да сам најкрхкији предмет који би се додиром пера могао сломити”.[1]
- „Опростите ми, љубазни сте и небески савршени. Ја сам та која носи стари бол као да је почасни знак”.[1]
- „У жељи да угодим подносим се вашим калупима, ваше форме, димензије претварају ме у монолитну фигуру. Ућуткам своје приговоре јер је љубав крајњи циљ”.[1]
- „Само ти и ја, два бунтовника љубави, који пркосе логици, значењу и смислу”.[1]
- „Дај моју душу небу да је чува, док ја постајем ништа друго до задовољство у твојим вештим рукама вајара”.[1]
- „Десетине гласова огласише време за молитву. У свој величанствености пејзажа, „Бог је највећи” беспрекорно се уклапа, и тера ме да затворим очи и мрмљам молбу моју”.[1]
- „Као филмски пољубац, није стваран, али ипак обузима и привлачи пожуду. То ме чини задовољном и познаваоцем љубави”.[1]
