Пређи на садржај

Прва посланица Јованова

Извор: Викицитат

Прва посланица Јованова је једна од књига Новог завета.

Цитати[уреди]

„Не љубите свијета ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему. Јер све што је на свијету, тјелесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од оца, него је од овога свијета. И свијет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје до вијека. (2:15-17)”


„По том познасмо љубав што он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу. (3:16)”


„Дјечице моја! да се не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином. (3:18)”


„Ви сте од Бога, дјечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама, него ли који је на свијету. (4:4)”


„И ми познасмо и вјеровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји. (4:16)”


„У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх на поље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави. Да имамо ми љубав к њему, јер он најприје показа љубав к нама. (4:18-19)”