Посланица Јаковљева

Посланица Јаковљева је једна од књига Новог завета. Многи сматрају да је ова Посланица најстарији спис Новог завета написана пре Јерусалимског сабора, 49. или 50. године. Због тога што се заснива у духу Јеврејског моралног проповедништва. То је и доказ њене старине. Доста се разликује поготово од Павлове Посланице у њој нема посланичких елемената као што су уводни и закључни поздрави, личне поруке итд. Писана је у духу старозаветних поучних књига.

Цитати

„Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.”

„Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.”

„Не варајте се, љубазна браћо моја!”

„Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и бићете покарани од закона као преступници;”

„Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?”

„Тако и вјера ако нема дјела, мртва је по себи.”

„Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од добра живљења дјела своја у кротости и премудрости.”

„Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу, и побјећи ће од вас.”

„Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.”

„Ходите ви сад богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.”

„Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.”

„Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео, нека хвали Бога.”

„Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво грјеха.”