Маратонци трче почасни круг
Чувене реченице
[уреди]- "Поново ради биоскоп!"
- "Хоћу свој део, нећете да ме преварите."
- "Све може да пропадне, да нестане, само је смрт сигуран посао."
- "Ала је оправио - свака му част!"
- "Остали само дугмићи. (смеје се шупље)"
- "Да знате да је укусан Пантелија."
- "Тишина, сад мало она!"
- "Ископаће тебе Били, ја ти кажем."
- "Даље од мене с мртвацем! Смрт је прелазна болест."
- "Немојте, људи, к'о Бога вас молим! Немам више снаге да чистим бунар!"
- "Е, тако се то ради. Кратко, али јебитачно!"
- "Гологузан!"
- "Марш одавде! Пантелији се не долази случајно на сахрану."
- "Њему се и не исплати да излази из гроба."
- "Деда, деда, баш си крме."
- "Ђубре маторо, имаш сто година, а лажеш и вараш!"
- "Барабо једна, оваквог си човека нашао да фалсификујеш."
- "Ма бућни га целог, па га осуши." (за деда Аксентија)
- "Лаки је мало нервозан."
- "Сад ћете видети како се вози!"
- "Ја не мислим. Ја само предлажем, а ви одлучите."
- "Ја се због вас, разумеш, уби' од посла и трчања, а ви ми враћате увреду за увредом."
- "Ја сам поштено радио. Излагао сам се опасноти да ме ухвате и отерају на робију."
- "Само га... само се чврсто ухвати."
- "Знао сам да ме нећеш изневерити, купачице моја!"
Чувени дијалози
[уреди]"Шта то радиш, куме?"
"Ништа куме, вежбамо - пробамо за филм. И ти ћеш ово исто да радиш, само сутра"
"Види, тата, па то је господин Рајковић. Шта му је?"
"Сад му није ништа. Убио си га к'о зеца!"
"Шта ће бити с кућом?
"Запалићу је!"
"Био је дугачак човјек."
"Није био дугачак, него висок."
"А не, човек док је жив онда је висок, а кад умре онда је дугачак."
"Деда, немој дете да ми вређаш."
"Које дете? То је кретен!"
"Блато, Били. Иловача."
"Е, па шта могу. Ни ја је не волим. Такав је посао.
"Јеси ли ти икад пуцао из пиштоља?"
"Јесам."
"А где си пуцао?
"На свадбама!"
"У шта си пуцао?"
"У ваздух."
"Па јеси ли погодио ваздух?!"
"Вози брже!"
"Не може брже, јуримо 30!"
"Наравно да не може, кад је твој блентави син раскантао машину!"
"Богу хвала, век и по проживех у раду и срећи. Слутим да ми је вријеме умирати па ово говорим у перо мом пријатељу адвокату Милићу, јер у вас децо, све заједно, немам нимало поверења. Жао ми је што сте моји, а не деца неког мог непријатеља. Ко је вас познавао, ни пакао му неће тешко пасти. Што се тиче моје имовине, а то вас највише занима, могу вам саопштити следеће: Сву своју имовину, покретну и непокретну остављам ... самом себи.
Пантелија"
„Искрено говорећи, Кристина, ја сам мислио да си ти жена модерних схватања, да си изнад ових малограђанских глупости као што је брак. Мислио сам да ћемо да се разумемо на прави начин, да идемо по свету, да снимамо филмове, да оснујемо биоскоп. Али не, ти си спремна да будеш само жена једног малог гробара. Кристина, Кристина... сирота Кристина. Дубоко си ме разочарала. Дубоко. (устане, направи два корака, лагано се окрене и каже) Али ако си спремна за један прави уметнички живот у двоје, дођи, све ти опраштам.“
