Драгутин Илић

Драгутин Ј. Илић (2. фебруар или 14. фебруар 1858 — 1. март 1926) је био српски књижевник, драматург, новинар, правник и политичар.

Цитати

„О, свевишња сило, у подножју трона,

Са ког' слава твоја васеленом влада,
Где се вију хвале неброј милиона,
Очајноме од куд сливају се наде.”

„Живот и срећа? О, махни се тог!

Пустош и беда није л’ живот вас;
Док дух и срце с мутног врела свог
Очајним криком дижу један глас!”

„Лети време, шуми време,

Као ветри с мора,
Кад полете и застреме
Преко мрачних гора.”

„Стегла зима, да пуца дрво и камен. Сух, сипави снег чисто се леди под ногама, а густа маглуштина никако да се одигне, већ се чисто сабила, па се ни прст пред очима не види. Птичице се шћућуриле у гнезда, па ни кљунића да промоле, а ако се која и усуди да само пролети, укоче јој се криоца, па тек из оне магле падне смрзнута на земљу. Стегао мраз, па не да ни деци да изиђу до првога избрешка, да се на својим санчицама просањкају. По неко тек само отшкрине врата и промоли главу напоље, а мраз тако јако уштине за нос, да брже боље залупи врата па са помодрелим носићем беж' на топли банак.”

„Пред лицем вечне Славе отворих срце своје,

И пламен свете Правде обасја бездан црну,
И тада угледаше несане очи моје
Мрачнога духа, како са страхом иза њ прхну.”