Вилијам Фокнер
.jpg)
Вилијам Фокнер (25. септембар 1897. — 6. јул 1962) је био амерички књижевник.
Цитати
[уреди]„(...)чудновато је збиља да човек који је случајем зачет и којему је сваки дах ново бацање коцке која је већ унапред против њега бачена нема воље да се суочи са оним коначним бацањем за које унапред зна да ће се морати са њим суочити а да пре не испроба разне мајсторије које се протежу све до насиља па до ситних софистерија које не могу заварати ни глупаво дете док једног дана у крајњем гађењу наслепо не стави све на једну карту и недан човек не чини то у првом бесном налету очаја гриже савести или туге због губитка он то чини тек онда кад је увидео да ни очај ни та грижња ни та туга нису нарочито важни мрачном коцкару(...)”
„(...)сваки човек је арбитер својих врлина али нека недан човек не прописује другом његову добробит ја пролазно он то је најтужнија реч од свих иначе ништа нема на свету нема очаја све до времена нема чак ни времена док се не може рећи било је.”
„Верујем да човек неће само издржати: он ће победити. Он је бесмртан, не зато што једини међу створењима има неисцрпни глас, већ зато што има душу, дух способан за саосећање и жртву и издржљивост. Дужност песника, писца је да пише о тим стварима.”
„Моја амбиција је да будем, као приватно лице, укинут и поништен из историје, остављајући је без обележја...”
„Сатови убијају време. ... Време је мртво све док га шкљоцају мали точкови; тек када сат стане, време оживи.”
„Никада се немојте плашити да подигнете свој глас за поштење и истину и саосећање против неправде и лажи и похлепе.”
„Да сам могао да верујем да ћу га поново видети и додирнути, не бих га изгубио. И ако га нисам изгубила, никада нећу имати сина.”
„Ко је он који ће потврдити да мора постојати мрежа од меса и костију да би задржала облик љубави?”
„Између туге и ничега ја ћу узети тугу.”
„За сваког јужњачког дечака од четрнаест година, не једном, већ кад год то пожели, постоји тренутак када још није два сата тог јулског поподнева 1863.”
„Данашњи младић или девојка који пишу заборавили су проблеме људског срца у сукобу са самим собом које једино може да направи добро писање јер само о томе вреди писати, вредно агоније и зноја. Мора их поново научити.”
„Одбијам да прихватим крај човека.”
„Песников глас не мора бити само запис човека, он може бити један од реквизита, стубова који ће му помоћи да издржи и победи.”
„Песници скоро увек греше у чињеницама. То је зато што их заправо не занимају чињенице: само истина...”
„Сви ми нисмо успели да испунимо своје снове о савршенству. Тако да нас оцењујем на основу нашег сјајног неуспеха да учинимо немогуће.”
„Да сам реинкарниран, желео бих да се вратим као зујац. Ништа га не мрзи нити му завиди, нити га жели нити треба. Никада није узнемирен нити у опасности, и може да једе било шта.”
„Нико није без хришћанства, ако се сложимо шта подразумевамо под том речју...”
