Џозеф Конрад

Извор: Викицитат

Џозеф Конрад, право име Јозеф Теодор Конрад Кожењовски (3. децембар 1857 - 3. август 1924) је био пољски књижевник који је свој стваралачки период у животу провео у Енглеској и писао на енглеском.

Цитати[уреди]

„Никада се нисам одрекао мора у души и срцу. Принуђен сам сада, несвесно принуђен да пишем књигу за књигом, као што сам у минулим годинама био принуђен да се отискујем на море, из путовања у путовање... Не знам који ми се од ова два порива чини тајанственијим и чудеснијим.”


„Мој задатак који покушавам да постигнем је да, снагом писане речи, натерам да чујете, да осетите – то је, пре свега, да видите. То — и не више, и то је све. Ако успем, тамо ћете наћи у складу са својим заслугама: охрабрење, утеху, страх, шарм - све што захтевате; а можда и онај трачак истине за који сте заборавили да питате.”


„Претпостављам да само они који не раде ништа не праве грешке.”


„Сва стваралачка уметност је магија, евоцирање невидљивог у облицима убедљивим, просветљујућим, познатим и изненађујућим, за изградњу човечанства, прикованог условима свог постојања за озбиљно разматрање најбезначајнијих плима стварности.”


„Море се никада не мења и његова дела, упркос свим причама људи, обавијена су мистеријом.”


„Тешко човеку чије срце у младости није научило да се нада, да воли — и да се узда у живот!!”


„Сећам се своје младости и осећања које се више никада неће вратити — осећања да бих могао да трајем заувек, да преживим море, земљу и све људе; варљиво осећање које нас мами на радости, на погибељи, на љубав, на узалудан напор - на смрт; тријумфално уверење у снагу, врелина живота у шаци прашине, сјај у срцу који се из године у годину гаси, хлади се, смањује се и прерано прерано престаје – и прерано истиче – пре самог живота.”


„Уметник је човек од акције, било да ствара личност, измишља средство или проналази питање компликоване ситуације.”