Herta Miler

Herta Miler 2019. godine.

Herta Miler (rođena 17. avgusta 1953) je nemačka književnica i dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine za svoja dela o životu u Rumuniji, Istočnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, progonima nemačke manjine u rumunskom delu Banata, kao i svojim esejima posledicama rata i svog izbeglištva u Nemačkoj.

Citati

• „Čovek se ili uništava prilagođavanjem ili odbijanjem”.
• „Pišem da bih svedočila život”.
• „Književnost razgovara sa svakim pojedinačno, to je lična svojina koja nam ostaje u glavi. Ništa nam ne govori tako snažno kao knjiga koja ne očekuje ništa zauzvrat osim onoga što mislimo i osećamo”.
• „Sve u književnosti, uključujući i pamćenje, je iz druge ruke”.
• „Ako živite sa pretnjama smrću potrebni su vam prijatelji. Zato morate da rizikujete da bi vas mogli špijunirati”.
• „Pisanje samo po sebi ne zna kako izgleda dok se radi, samo kada je gotovo”.
• „Nikada nisam želela da budem pisac”.
• „Smatram da je bilo kakva vrsta organizacije veoma teška, a to ima neugodne posledice kada su knjige u pitanju pošto sam često završila da kupujem knjige dva puta jer nisam mogla da pronađem ono što već imam u svom neredu”.
• „Moja prva knjiga Nadirs je bila veoma važna za mene. Ostaviću njenu književnu vrednost da drugi procene, ali njeno objavljivanje u Berlinu 1984. godine mi je dalo zaštitu kao i nagrade koje je osvojila. Rumunska tajna policija više nije mogla da tretira mene i moje prijatelje kao da smo potpuno odsečeni od ostatka sveta i više se nismo osećali odsečenim”.
• „Šta god da sam pročitala ušlo mi je pod kožu. Skoro sam progutala literaturu koja je postala kao put ka otkriću”.
• „Rumunski sam naučila veoma kasno, sa petnaest godina, u gradu i želela sam da ga naučim. jer mi se jako sviđa jezik”.
• „Kroz pisanje čovek doživljava nešto drugačije od onoga što doživljava sa pet čula koje poseduje jer je jezik drugačiji materijal”.
• „Sreća se možda deli ali ne sreće, nažalost”.
• „Kao dete sam majku doživljavala kao staricu”.
• „Moj maternji jezik je nemački”.
• „Ono što se ne može reći može se napisati jer pisanje je tihi čin, trud od glave do ruke”.
• „Ne možete graditi budućnost ako nemate prošlost”.
• „Verujem da književnost uvek ide upravo tamo gde je čoveku naneta šteta”.
• „Ja sam slomljena osoba”.
• „Čaušesku je bio lud, a poludelo je pola Rumunije. Ljuta sam na njega zbog toga”.