Pređi na sadržaj

Herta Miler

Izvor: Викицитат
Herta Miler 2019. godine.

Herta Miler (rođena 17. avgusta 1953) je nemačka književnica i dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2009. godine za svoja dela o životu u Rumuniji, Istočnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, progonima nemačke manjine u rumunskom delu Banata, kao i svojim esejima posledicama rata i svog izbeglištva u Nemačkoj.

Citati

[uredi]
  • „Čovek se ili uništava prilagođavanjem ili odbijanjem”.[1]
  • „Pišem da bih svedočila život”.[1]
  • „Književnost razgovara sa svakim pojedinačno, to je lična svojina koja nam ostaje u glavi. Ništa nam ne govori tako snažno kao knjiga koja ne očekuje ništa zauzvrat osim onoga što mislimo i osećamo”.[1]
  • „Sve u književnosti, uključujući i pamćenje, je iz druge ruke”.[1]
  • „Ako živite sa pretnjama smrću potrebni su vam prijatelji. Zato morate da rizikujete da bi vas mogli špijunirati”.[1]
  • „Pisanje samo po sebi ne zna kako izgleda dok se radi, samo kada je gotovo”.[1]
  • „Nikada nisam želela da budem pisac”.[1]
  • „Smatram da je bilo kakva vrsta organizacije veoma teška, a to ima neugodne posledice kada su knjige u pitanju pošto sam često završila da kupujem knjige dva puta jer nisam mogla da pronađem ono što već imam u svom neredu”.[1]
  • „Moja prva knjiga Nadirs je bila veoma važna za mene. Ostaviću njenu književnu vrednost da drugi procene, ali njeno objavljivanje u Berlinu 1984. godine mi je dalo zaštitu kao i nagrade koje je osvojila. Rumunska tajna policija više nije mogla da tretira mene i moje prijatelje kao da smo potpuno odsečeni od ostatka sveta i više se nismo osećali odsečenim”.[1]
  • „Šta god da sam pročitala ušlo mi je pod kožu. Skoro sam progutala literaturu koja je postala kao put ka otkriću”.[1]
  • „Rumunski sam naučila veoma kasno, sa petnaest godina, u gradu i želela sam da ga naučim. jer mi se jako sviđa jezik”.[1]
  • „Kroz pisanje čovek doživljava nešto drugačije od onoga što doživljava sa pet čula koje poseduje jer je jezik drugačiji materijal”.[1]
  • „Sreća se možda deli ali ne sreće, nažalost”.[1]
  • „Kao dete sam majku doživljavala kao staricu”.[1]
  • „Moj maternji jezik je nemački”.[1]
  • „Ono što se ne može reći može se napisati jer pisanje je tihi čin, trud od glave do ruke”.[1]
  • „Ne možete graditi budućnost ako nemate prošlost”.[1]
  • „Verujem da književnost uvek ide upravo tamo gde je čoveku naneta šteta”.[1]
  • „Ja sam slomljena osoba”.[1]
  • „Čaušesku je bio lud, a poludelo je pola Rumunije. Ljuta sam na njega zbog toga”.[1]

Reference

[uredi]

Spoljašnje veze

[uredi]