Triša Kaclerović
Appearance
„ | Neka ministar ne meri ničije rodoljublje![1] | ” |
„ | Mi imamo zajmova danas preko 700 i nekoliko miliona dinara. Zna se na što su ti zajmovi trošeni. Više od 2/3 utrošeno je na militarizam, na vojsku, na popunjavanje deficita, koji vojska svake godine čini, i na izdržavanje čitave činovničke vojske. A na narodnu prosvetu, zdravlje, na druge kulturne i važne narodne potrebe niste nijedne pare utrošili iz ovog velikog duga. Posledice su teške i ubistvene u svakom pogledu. Život siromašne mase postaje teži i očajniji, trpeza narodne mase postaje posnija i oskudnija.[2] | ” |
„ | Seljački gunj i proleterski kaput počeli su zajednički da se nalaze pod jednom istom crvenom zastavom u borbi protiv kapitalističkog gunja i kapitalističkog kaputa, u borbi protiv kapitalističkih partija koje ih eksploatišu i koje ih svojom politikom u Narodnoj skupštini ubrzano dovode do prosjačkog štapa.[3] | ” |
„ | Kada sam sa jednim ministrom, koji je bio jedan od glavnih tvoraca 'Obznane', govorio o radničkim sindikatima i ukazao mu na njihovu potrebu, jer bez sindikata radnička klasa ne može da živi, rekao mi je taj ministar: 'Da, tako je, ali interes kapitalističke klase nije da se otvore sindikati, jer se mi nalazimo pred ekonomskim prosperitetom. U zemlji ima obilje zlata, nagomilanog novca, preduzeća se renoviraju, stvaraju se nova. Ako se sindikati otvore, onda će radnici tražiti povećanje nadnica i druga poboljšanja, a to će kočiti naš ekonomski prosperitet'. U toj misli, izrečenoj kroz usta tog državnika, i u činjenici da je to stvarno tako, treba tražiti uzrok hajci protiv KPJ. I dan-danas su sindikalne organizacije zatvorene zbog toga što vlasti neće da sindikati smetaju kapitalističkoj privrednoj politici.[4] | ” |
„ | Revolucija nije specijalitet komunističkih partija i radničke klase već svih klasa čiji su interesi u istorijskom času i poklapali sa napretkom čovečanstva. Imate francusku revoluciju. Feudalni sistem se sukobio sa buržoazijom, koja je držala kesu, pa htela vlast... Revolucija ruši sve staro i mora da se služi i nasiljem. Buržoazija se njime slavno poslužila. Niko je za to nije izveo pred sud.[5] | ” |
„ | Nije sišla Rusija na Balkan u licu svoga kancelara da donese sreće srpskom narodu. Ako nam prošlost može da posluži kao učitelj, da li bi mogli naći ma i jedan primer gde je politika ruska bila od koristi za srpski narod? Jedna politika koja je ogrezla u krvi, svirepostima i varvarstvu i ne može imati lepih želja za sreću ma koga naroda.[6] | ” |
„ | Fantastična je ljubav srpskih rusofila prema Rusiji. Sentimentalni su razlozi, razlozi osnovani na zabludi, samoobmani i golom verovanju, na kojima su podigli oni svoju politiku naslona na Rusiju. Osećanje blagodarnosti, bratska, slovenska krv, „osvedočena ljubav“ Rusije prema Slovenima — sve je to ušlo u političko veruju srpskih državnika. Otuda mesto ozbiljnog, trezvenog državničkog rada dolaze samo prazne hvale, himne; ovacije, oduševljeni usklici u slavu slovenske, ali ipak zato varvarske i krvave Rusije.[7] | ” |
Izvori
[uredi]- ↑ Stenografske beleške Narodne skupštine, zasedanje 1910 – 1911. 8. februar 1911; str: 9 – 10.
- ↑ Srbija i Albanci, Pregled politike Srbije prema Albancima od 1878. do 1914. godine
- ↑ SRPSKO SELO I SELjAK: IZMEĐU NACIONALNOG I STRANAČKOG SIMBOLA
- ↑ Zakonima "izbrisali" radnike
- ↑ Nemoguće je kazniti revoluciju
- ↑ Triša Kaclerović, Ruska politika i srpska omladina
- ↑ Triša Kaclerović, Ruska politika i srpska omladina