Najgori neprijatelj kreativnosti je sumnja u sebe.[1]
”
„
Ako ništa ne očekujete od nekoga, nikada se nećete razočarati.[1]
”
„
Možda kada otkrijemo da želimo sve, to je zato što smo opasno blizu toga da ne želimo ništa.[1]
”
„
Veruj u neku dobrotvornu silu izvan vlastitog ograničenog ja. Bože, bože, bože: gdje si? Želim te, trebam te: verovanje u tebe i ljubav i čovečanstvo.[1]
”
„
Ono što je muškarac, to je strela u budućnost, a ono što je žena je mesto odakle strela odleće.[1]
I inače, o svemu u životu se može pisati ako imaš hrabrosti da to uradiš i maštu da improvizuješ. Najgori neprijatelj kreativnosti je sumnja u sebe.[1]
”
„
Koliko krhko mora biti ljudsko srce – ogledalo misli.[1]
Neodlučnost i sanjarenje su anestetici konstruktivne akcije.[1]
”
„
Najteže je živeti bogato u sadašnjosti, a da je ne ukaljate iz straha za budućnost ili žaljenja za prošlošću.[1]
”
„
Previše volim ljude ili ih uopšte ne volim. Moram da se spustim duboko, da upadnem u ljude, da ih zaista upoznam. [1]
”
„
Ali život je dug. A dugotrajnost je ta koja uravnotežuje kratki plamen interesovanja i strasti.[1]
”
„
Kada nekome daš celo svoje srce, a on to ne želi, ne možeš ga vratiti. Zauvek je nestalo.[1]
”
„
Poprilično znam šta volim, a šta ne; ali molim te, ne pitaj me ko sam.[1]
”
„
Moram vratiti svoju dušu od tebe; Ubijam svoje meso bez toga.[1]
”
„
Zatvorim oči i sav svet padne mrtav; Podignem pogled i sve se ponovo rodi.[1]
”
„
Tišina me je deprimirala. To nije bila tišina tišine. To je bilo moje ćutanje.[1]
”
„
Zašto ne mogu isprobati različite živote, poput haljina, da vidim koja mi pristaje i koja mi najviše odgovara?[1]
”
„
Moram premostiti jaz između adolescentnog sjaja i zrelog sjaja.[1]
”
„
Kao da moj život magično vode dve električne struje: radosna pozitiva i očajna negativna – šta god da trenutno radi, dominira mojim životom, preplavi ga.[1]
”
„
Ono što me najviše užasava je ideja da sam beskorisna: dobro obrazovana, briljantno obećavajuća i nestaje u ravnodušnim srednjim godinama.[1]
Ustajem iz pepela sa crvenom kosom i jedem ljude kao vazduh.[2]
”
„
Nikad neću moći da pročitam sve knjige koje bih želela; nikad neću moći da budem sve osobe koje bih želela i nikad neću moći da proživim sve živote koje bih želela. Nikad neću moći da naučim sve veštine koje bih želela. A zašto sve to želim? Želim da živim i osetim sve moguće nijanse, tonove i varijacije duhovnih i fizičkih iskustava u svom životu. A užasno sam ograničena. [3]
Možda bi zaborav, kao neka vrsta snega, trebao da ih utrne i pokrije. Ali oni su bili deo mene. Oni su bili moj krajolik.[1]
”
„
Ako je neurotično želeti istovremeno dve stvari koje se uzajamno isključuju, onda sam ja neurotična kao đavo. Ostatak života ću leteti između jedne i druge stvari koje se uzajamno isključuju. [1]
”
„
Videla sam sebe kako sedim u račvi ovog smokvinog drveta i umirem od gladi, samo zato što se nisam mogla odlučiti koju ću od smokava odabrati. Želela sam svaku od njih, ali izabrati jednu značilo je izgubiti sve ostale, i, dok sam sedela tamo, nesposobna da se odlučim, smokve su počele da se naboraju i crne, i, jedna po jedna, padale su na zemlju na moja stopala.[1]
”
„
Zato što bih gde god da sam sedela – na palubi broda ili u uličnom kafiću u Parizu ili Bangkoku – sedela pod istim staklenim zvonom, gušeći se u sopstvenom kiselom vazduhu. [1]
”
„
Nisam mogla videti smisao ustajanja. Nisam imala čemu da se radujem. [1]
”
„
Činilo mi se glupo oprati se jednog dana kada bih samo sledećeg morala ponovo da se perem. Umorilo me je samo razmišljanje o tome.[1]
Pitam se zašto ne odem u krevet i zaspim. Ali onda bi to bilo sutra, pa odlučujem da, bez obzira na to koliko sam umorna, koliko god nesuvisla, mogu preskočiti još jedan sat spavanja i živeti.[1]
”
„
Da ne razmišljam, bila bih mnogo sretnija; da nemam polne organe, ne bih se stalno kolebala na ivici nervoznih emocija i suza. [1]
”
„
Da, želim pohvale, novac i ljubav sveta, i besna sam na bilo koga... koji me prestiže.[1]
”
„
Evo me, snop prošlih sećanja i budućih snova, uvezanih u prilično privlačan snop mesa. Sećam se kroz šta je ovo meso prošlo; Sanjam kroz šta će sve to proći.[1]
”
„
Sa mnom je sadašnjost zauvek, i zauvek se uvek pomera, teče, topi. Ovo drugo je život. A kada ga nema, mrtav je. Ali ne možete početi ispočetka sa svakom novom sekundom. Morate suditi po onome što je mrtvo. [1]
”
Iz Razgovora sa Silvijom Plat - Piter Or, 1962[uredi]
„
Nisam istoričarka, ali istorija me fascinira i svakoga dana sve više i više čitam istorijske knjige. U ovom trenutku posebno me interesuje Napoleon: bitke, ratovi, Galiopi, Prvi svjetski rat, i vjerujem da ću sa godinama postajati sve istoričnija. Kada sam bila u ranim dvadesetim, nije bilo tako. [4]
”
„
Moje pesme nastaju iz neposrednih senzualnih i emocionalnih iskustava, ali moram reći da ne mogu biti naklonjena kricima koji dolaze iz srca isprovocirani samo iglom, nožem, ili nečim drugim... Verujem da osoba mora biti sposobna da kontroliše iskustva, čak i ona najstrašnija poput ludila, mučenja, tu vrstu iskustva, i treba da bude sposobna da njima manipuliše, umom koji je otvoren i razuman. Lično iskustvo veoma je važno ali ono, sasvim sigurno, ne treba da bude okrenuto sebi, narcisoidno, zaljubljeno u sopstveni odraz. Treba da bude relevantno, relevantno za više stvari, važnije stvari, kao što su Hirošima, Dahau i ostalo.[4]
”
„
Od književnika su mi draži doktori, babice, advokati... Književnici su po pravilu narcisoidni ljudi. Ne bih ovo trebala da govorim, jer mnogi od njih su mi dragi, zapravo mnogi od mojih prijatelja su književnici i umjetnici. Ali, priznati moram, najviše se divim ljudima koji su pravi stručnjaci u nekoj praktičnoj oblasti i od kojih mogu da naučim nešto korisno. ... Fascinira me misterija praktičnog. Pesnici žive pomalo u oblacima. Volim kada su pored mene ljudi od kojih mogu naučiti nešto praktično.[4]
”
„
Dopada mi se medicina. Sušta suprotnost onome što radim sada. Svi moji najbolji prijatelji bili su doktori. Uvek sam volela da se obmotana gazom ušunjam u porodiljsku salu ili u mrtvačnicu. To me je uvijek fasciniralo, ali nikada sebe nisam uspevala da disciplinujem do nivoa kada bih mogla da naučim sve detalje zahvaljujući kojima bih bila dobra doktorka. Kakva suprotnost: neko ko se direktno bavi ljudskim iskustvima, sposoban je da zaleči, popravi, pomogne, i slično. Ako u tom smislu u mom životu postoji nostalgija, onda je to to, ali tešim se jer poznajem mnogo doktora. I mogu reći da sam srećnija što mogu da pišem o doktorima, jer dobra doktorka nikada ne bih bila.[4]
”
„
Bez zadovoljstva ne bih mogla da živim. Zadovoljstvo je poput vode ili hleba, esencijalno u mom životu. Sasvim sam ispunjena kada napišem pesmu, dok je pišem. Kada završite sa pisanjem pesme, kada naglo pređete iz faze pisanja u fazu odmaranja od pisanja, što uopšte nije isto. Ali iskustvo pisanja pesme je veličanstveno.[4]
