Svetlana Slapšak, (Beograd, 18. januar 1948) srpska je i slovenačka naučnica, antropološkinja, doktor antičkih studija, univerzitetska profesorka, književnica i feministkinja.
Biljana (Biljana Žikić) i njena generacija, koja je u najnežnijim godinama morala da se krvavo bori za preživljavanje, razum, opstanak u živom pesku i nikad žilavijem patrijarhatu, ima puno pravo da se razbesni i nabrusi svoje idole i one koje su oni prihvatili kao vredne sagovornike. Imala bi pravo i moja generacija, koja je našla olakšanje i nadu u tome što su se pojavili i drugi muškarci, kad smo mislile da smo jedine koje mrze nacionalizam, rat i neviđen masovni muški kukavičluk. Jedino što smanjuje to pravo mojoj generaciji je staračko opraštanje i saznanje da su Biljanine parnjakinje i parnjaci doživele/li nešto mnogo gore nego mi: krađu mladosti.[1]
”
„
Gde je uopšte kritičko mišljenje... U retkim, veoma retkim medijima, na internetu, u malim nišama, da ne kažem budžacima, uglavnom izvan institucija, ili u njima dobro sakriveno...Tu kritičko mišljenje nikada nije ni oslabilo, još manje prestalo. U tzv. javnoj sferi, sem bljesaka iz onih budžaka, već dosta dugo vremena, rekla bih tridesetak i više godina, nema ni kritičke misli ni konstruktivne diskusije. Kvalifikacije za to su gramatika, logika, retorika, stil, sa tim elementima izgrađen stav, humanistička podloga (nije ograničena na humanistiku) i znanje, tačnije stalno širenje znanja. Možda najizrazitiji znak propasti su neki autori, koji su (kao) „naši“, zavitlavaju vlast, ali je njihovo pisanje mešavina šljokica i brlje. U toj stvari pandemija nije bitno uticala – niti je utišala kritičku misao, niti je opametila vlast.[2]
”
„
(Nova normalnost) Termin je besmislen, jer normalnosti kao susedna balkansko-srednjeevropska društva već jako dugo nismo imali. To je kao reklama za američke TV serije – „novo narandžasto“ kao serija o zatvorima i slično. Naravno da je nešto novo, što zahteva učenje, razmišljanje, čovečnost i solidarnost. Toga se vlasti boje mnogo više nego epidemije. Prilagođavanje ponašanja prirođeno je ljudskom rodu, cilj preživljavanja nailazi i još dugo će nailaziti na mnoge prepreke, od kojih svaka može biti fatalna. Ogroman deo prepreka predstavljaju društveni uslovi, pre svega kapitalizam – pogledajmo samo američku tragediju zbog odsustva javnog zdravstva: svi koji su preživeli virus, treba da plate račun bolnici… Druga prepreka je hirovitost: svet još nije istovremeno imao toliko ludaka na vlasti. Mnogi novi običaji samo su nagoveštaj dubokih društvenih promena koje bi mogle da spasu veliki broj života. Svet je dovoljno bogat da plaća udoban život svakome, besplatne zdravstvene usluge, školovanje, nauku i kulturu, ukoliko se napravi nova raspodela, već samo time što bi se onim 1 odsto oduzeo sumanuti višak. E, tada bismo mogli govoriti o novoj normalnosti.[2]
”
„
Knjige se mogu čitati i pisati i bez elektrike. [2]
”
„
Treba iskoristiti Internet isključivo za nužno komuniciranje, širenje i sticanje znanja.[2]
”
„
Pozorište je danas izvesno drugačije: nekada je budilo nadu u mogućne promene, danas je promena sama, bez ikakvog kompleksa prenosa i prijema, pokretač i savetodavac društvenih pokreta. U vreme krize koja doslovce znači mogućnu smrt od bolesti i smrt od gladi, uništavanje institucija, rasipanje publike, gušenje profesije i svašta drugo strašno, nema nikakvog smisla gledati sa ivice nadole, već gledati ko bi i kako mogao gurnuti pozorište nadole. A budućnost nije ni gore ni dole, već nas drži za ruke i veruje u nas.[2]
”
„
(SKC Danilo Kiš)Naše feminističko opredeljenje je neupitno, stalno, ugrađeno u sve što radimo, ne samo zbog odlične saradnje sa feministkinjama i našim prijateljicama iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore… i uz to, tu je i mnogo feminista. Svi naši projekti obeleženi su feminizmom, i brigom za sve što je potisnuto i ugroženo, recimo za LGBT pokrete, izbeglice, strance, invalide.[3]
”
„
EU očigledno nije sposobna ni da smisli jedinstvenu politiku o izbeglicama, niti da disciplinuje svoje agresivne i sve više rasističke i fašistoidne članice... Evropi su izbeglice potrebne, ceo svet se mora navići na primanje izbeglica. Oni su, ukoliko se brine za njihovo preživljavanje i prava, blagodet za zemlju u koju dođu – spremni da rade, zahvalni, nužni podmladak na potkontinentu staraca... Oni nisu samo zemljoradnici i mogućne sluge – među njima je mnogo obrazovanih i visoko-obrazovanih ljudi. Život sa drugima i drugačijima, dokazano je, razvija socijalnu i emotivnu inteligenciju, a same izbeglice, kako je to rekao Pjer Vidal Nake, veliki francuski istoričar, postaju pametnije zbog iskušenja kojima su izloženi. Evropski naci-fašizam je sada sličan tridesetim godinama prošlog veka, i jedino nam izbeglice mogu pomoći da ga zaustavimo.[3]
”
„
Antropologija hrane po sebi je izrazito interdisciplinarna, i rasvetljava ponekad sasvim nejasne ritualne postupke iz daleke prošlosti, koji su sačuvani u našoj svakodnevici, u inače neprepoznatljivim oblicima. Hrana je isto tako jedan od najboljih načina da se razumeju kolonijalistički postupci. O tome koliko je hrana u moderno doba političko sredstvo pritiska, održavanja i učvršćivanja klasnih razlika i eksploatacije može se još jako mnogo istraživati. Hrana je, ukratko, fokus u kojem se sreću najrazličitija verovanja i društvene prakse, i iz kojeg se na sve strane otvaraju mogućnosti tumačenja...[3]
”
„
Jedino se smehom može brzo i efikasno reagovati na ove terminalne ispade licemerja.[3]
”
„
Žene su najporaženija strana u jugoslovenskom ratu. Nemogućnost da se njihov glas čuje, zabeleži i zapamti posledica je malog broja i male volje saveznika, koji su ih, pošto su ih spasavale mobilizacije i rata, napustili posle rata, a novih nije bilo. Nijedna od nastajućih novih ideoloških grupa i stranaka nije htela da ima veze sa ženama, niti da se zalaže za obnovu starih prava.[3]
”
„
Prednost žena mora biti u brojevima, u masi, što je teže, i u pameti, što je onima koje je patrijarhat toliko dugo tlačio – mnogo lakše.[3]
”
„
Verujem da je još mogućno uspostaviti bolje društvo mirnim putem, ali neoliberalni put je brži, i možda nam ne ostane mnogo drugih mogućnosti.[3]
”
„
Živimo u dobu u kojem se falsifikuje istorija da bi se produkovala nova lažna politika.[4]
”
„
Svi mi na Balkanu živimo na jednom uspavanom vulkanu. Mislim da je to održavanje vatre u velikoj meri veštačko. [4]
”
„
Zapadna Evropa ne samo da dopušta, nego joj i odgovara da se u njenom istočnom delu revidira istorija, da se Drugi svetski rat prikaže kao „alternativna činjenica“ (što bi rekla gospođa iz Trampovog štaba), da se pređe preko velike uloge oslobodilačkih pokreta svuda na Balkanu.[4]
”
„
Oni intelektualci koji su lepo živeli u socijalizmu, pa još lepše u nacionalizmu, a sada žive najlepše (premda vecć i umiru) – oni su se prilagođavali svemu i svačemu i oni uglavnom i ćute, tako da od njih i ne očekujem bogzna šta.[4]
”
„
Danas su stvari toliko pomerene, da vrlo teško možete govoriti o radničkoj klasi. Nje ima veoma malo i većina je pretvorena u roblje. Robovski sistem je obnovljen, nemojmo se zavaravati, on postoji čak i ovde na Balkanu. Postoji još jedan fenomen, a to je da se ljudi koji nemaju stalno zaposlenje, koji su nezaposleni, ili su zaposleni, ali ne mogu da prežive od svojih plata — sistematski, uz pomoć medija i politike, primoravaju da budu zaokupljeni sobom i tim preživljavanjem. [4]
”
„
Kapitalizam je uklet sistem koji se našao u potpunom bespuću.[4]
”
„
Mora da se desi revolucija — velike socijalne promene koje smo nekada zvali revolucijama.[4]
”
„
Pastiš je moja druga ljubav, veoma cenim literarno stvaralaštvo sestara Bronte, sve tri su bile geniji. Napisale su egzemplarna ženska pisma koja su međusobno toliko različita da ni na koji način ne možete da ih povežete, osim kada vidite zajednički mentalitet i strast. Bilo mi je zadovoljstvo da otkrivam kako izgleda ta dobra engleska retorika prevedena na srpski.[4]
”
„
Nalazimo se u situaciji u kojoj čovek sistematski pravi zlo da bi od tog zla kao kapitala živeo u narednom periodu.[5]
”
„
...katastrofe, jad i beda nikada ne mogu imati kraj. To se može nastaviti, možemo čitati još gore vesti, videti još gore vesti, biti svedoci još gorih užasa, koji se danas prenose u sekundi, i svi saznajemo za njih praktično onog trenutka kad je informacija dostupna.[6]
”
„
Zaboravile su se stvari iz jugoslovenskog rata. To je bilo relativno nedavno. Pamte se one stvari koje ne bi trebalo da se pamte, a zaboravljaju se takvi činovi, takvi ljudi i takvi gestovi koji bi danas mogli biti jako dobar primer.[6]
Ako je tvoje mišljenje glupo, ako logički ne stoji, ako nije zasnovano na proverenim podacima, ako su zaključci pogrešni – ne, ne stoji. Nema svako pravo na sopstveno mišljenje. I to je nešto, izvinite, što se uči u školi, što se nekada učilo u školama.[6]
”
„
Ništa ne možemo predvideti. Možemo biti katastrofični, paranoični, šta god nam padne na pamet. Naša mašta je bedna pred onim šta se događa.[6]
”
„
Ono što nam je blizu, ono što vidimo, pomozimo. Potpuno je svejedno, velika politika, ostavimo se svega toga. Ostavimo se velikih razmišljanja. Neću da razmišljam o velikim razmišljanjima. Ako neko bude blizu mene, hoću da pomognem. I to je to. [6]
”
„
Za osvetu za ravnopravnost u doba socijalizma i mirovnu saradnju žena protiv rata na području Jugoslavije, kapitalistička tranzicija je ozbiljno smanjila ženska prava i prisutnost žena u javnosti i kulturi. [7]
”
„
Svaka akcija koja pokreće masovnu žensku akciju je dobra, pa neka dolazi i iz Holivuda. Strah od rodne korektnosti je mizeran manevar, jer živimo u patrijarhatu i žene nemaju moć regulacije ni svoga položaja.[7]
