Savka Subotić
Savka Subotić (Novi Sad, 1834 — Novi Sad, 1918) bila je srpski dobrotvor i jedna od prvih feministkinja u Vojvodini.
Citati
[uredi]- „Sve što postoji u jednom narodu, bilo ono dobro ili rđavo, gubi se i nestaje tek onda, kad se iščupa iz korena”.[1]
- „Šta je jedan zvuk? Ništa. Jer on dobija značaj tek kroz položaj, koji u melodiji zauzima. Šta je jedan čovek? Zvuku ravan, i on tek dobija značaj kroz položaj, koji u društvu, u kom živi, zauzima”.[1]
- „Svaka, ma i najmanja promena, ima svojih uzroka, a ovi opet svoje posledice, ali mi nismo u stanju tok tih sitnih uzroka i njihovih posledica nadaleko pratiti, i zato ih tek onda opažamo, kad se sliju te nam kao jedan veći uzrok i posledica pred oči stanu. Poslednja kap nije uzrok što se puna čaša prelila, nego samo posledica od onog što je prethodilo”.[1]
- „Od velikog se veliko ište, a gde samo postolje veličinu daje, to je uzajmljena svetlost, jer trajnu svetlost daju samo lične zasluge”.[1]
- „Zakoni duhovnog života nisu različni kod čoveka i žena, a što se čini neka razlika, to dolazi od razlike u zanimanju kroz stoleća i od višeg školskog obrazovanja. Čovek je slobodan kao ptica u kavezu, može se slobodno kretati u određenim granicama. Tu slobodu pak nije priroda uskratila ženama, nego muškarci. Oni su pravom jačega na kuću ograničili delokrug žene. U užem krugu sužava se i duh, i što duže jedan uzrok dela, utoliko mu je i dejstvo jače”.[1]
- „Duševni i materijalni narodni proizvodi su kao neka prašuma. Pa kao što je ovde od značaja klima, zemljište i vreme, tako je i sa proizvodima jednog naroda”.[1]
- „Moda je na svetu jedini tiranin, za kojeg se ljudi manje-više otimaju da mu ropski služe”.[1]
- „Talenat radi za sadašnjost, genije za budućnost, zato talentu njegovi savremenici, a geniju tek njegovi potomci podižu spomenik. Genije je varnica, a talenat barut”.[1]
- „Sebičnost nam je milosrđe tako otvrdnula, da smo prema ljudskoj bedi i nevolji gotovo ravnodušni. Al’ kad ih u romanu nađemo, na slici iliti pozornici vidimo, onda nam milosrđe odmekne, možda stoga, što takovi jadnici ne jedu hleba, niti našu pomoć trebaju”.[1]
- „Svaki je čovek kovač svoje sreće, veli poslovica. To stoji, al’ samo za one koji su taj zanat izučili”.[1]
