Pokajanje

Izvor: Викицитат

Pokajanje je ispitivanje savesti i osećanje kajanja ili žaljenja zbog počinjenih grešaka iz prošlosti, što je praćeno posvećenošću i stvarnim postupcima koji pokazuju i dokazuju promenu na bolje.

Citati[uredi]

„Često je bolje da čovek prepozna greh nego da učini dobro delo. Prepoznavanje greha čini čoveka poniznim. Često činjenje dobrog dela može nahraniti nečiji ponos. (Lav Tolstoj)”


„Veći deo onoga što moji komšije nazivaju dobrim, u duši verujem da je loše, a ako se za bilo šta pokajem, vrlo je verovatno da je to moje dobro ponašanje. (Henri Dejvid Toro)”


„Kada je naš Gospod i Učitelj Isus Hristos rekao: „Pokajte se“, hteo je da ceo život vernika bude pokajanje. (Martin Luter)”


„Svi zalutaju, ali najmanje nerazumni su oni koji se najpre pokaju. (Volter)”


„Bog se nikada ne kaje za ono na šta je prvo odlučio. (Seneka)”


„Zabeležen je jedan slučaj pokajanja na samrtnoj postelji — pokajnički lopov — da niko ne treba da očajava; i samo jedno, koje niko ne treba da pretpostavlja. (Avgustin Hiponski)”


„Pokajanje se ne sastoji u jednom jedinom činu tuge, iako ono, kao prvi i vodeći čin, daje denominaciju celini; ali u činjenju dela susreću se za pokajanje, u iskrenoj poslušnosti Hristovom zakonu do kraja života. (Džon Lok)”