Pavle Karađorđević
Pavle Karađorđević (15/27. april 1893 — 14. septembar 1976) je bio član dinastije Karađorđević i de facto šef države kao knez-namesnik Kraljevine Jugoslavije posle ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. do 27. marta 1941. godine.
Citati[uredi]
„...Moj jedini cilj je bio prvo da sredim prilike u zemlji — ako se sećate odmah sam vratio i oslobodio tolike političare — pa zatim gledao da se ponovo vrati demokratija i stare partije. A najglavnije da rešim hrvatsko pitanje. Kao što znate bili smo okruženi neprijateljima— Janka Pusta u Mađarskoj, bogzna kakva pusta u Bugarskoj, a da ne govorim o Italiji. Francuzi nisu dopustili da se spomene Italija na procesu u Eksu (to mi je rekao Pol Bonkur) a Englezi su pravili veliki pritisak da ne prouzrokujemo ma šta protiv Italije. (Posle, kad je buknuo rat sa Etiopijom drukčije su mislili). Dakle, još je samo trebalo da se posvađamo sa Nemačkom i da se ona složi sa Italijom i našim drugim neprijateljima te da propadnemo. To mi i danas izgleda da je bio jedini izlaz iz jedne teške situacije, jer nas niko ne bi spasavao niti se za nas borio. Na žalost i danas ima ljudi koji to neće razumeti. G-đa Oti mi je preporučena od velikog prijatelja. koji je imao veliki položaj u Engleskoj jer, studirajući arhiv, bila je preneražena koliko su mnogi pisci netačno opisali moju politiku. Vi ćete možda verovati da sam uvek bio napadan i nikad se nisam branio. Ostavljam mlađim generacijama da pronađu istinu i mislim da su već počeli drukčije da gledaju na izvesne događaje. Sad moram da se zaustavim, jer u mojim godinama i sa mojom bolešću brzo se zamorim.”
