Nikola Borojević
Nikola Borojević (1796 — 23. februar 1872) je bio srpski pjesnik.
Citati[uredi]
„Nek’ neprijatelj svega što je dobro
U čisto žito crni kukolj seje,
Nek’ svaki drži ono što je dobro,
Nek mrzost reži a ludost se smeje, —
Ja i ti ćemo, mili srpski pobro,
Da opevamo što nam srce greje,
Da opevamo slavnoga junaka,
U mišci krepka, srcem, duhom jaka.”
„U Lazarevog carstva burnom stanju,
Gde razuzdane strasti mnogih zala,
U ličnoj borbi i hudom neznanju,
Slobodu ruše, a lance vazala
I ropstva kuju, da na trulom panju
Svog licemerstva goje roj kabala,
Dogodila se j’ na dan Vidovdana
Na Kosovu ta bitka očajana.”
„O premili jezik, odavno se slavi
Tvoj slatki i glatki i vispreni glas,
Iz dubokog čuvstva i smirene naravi
Ti strojiš i gojiš svog suštestva kras;
I zato sve veće
Jest toržestvo sreće
Što razgoniš mrak,
Jer zvezde ti sjaju
I utehu daju
Da jesi nam sloge i ponosa znak.”
