Nikolaj Velimirović

Izvor: Викицитат
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Wikipedia:sr
Vikipedija ima članak pod imenom:


Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj. Bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i filozof.

Citati[uredi]

Drugi o Nikolaju:[uredi]


  • Jovan Skerlić (povodom Nikolajeve "Religije Njegoševe", 1911. godine):

„Mladi profesor bogoslovije ništa nije manje interesantan od cetinjskog pustinjaka.”

  • Beogradski dnevnik (1919):

„Salonski kaluđer, Raspućin.”

„Kad sam pod kubetom Svetog Pavla[1] ugledao Vladiku Nikolaja, učini mi se da hor ne peva više: "Raduj se, o Izrailju!", nego Raduj se Srbijo, jer je tvoj sin kome se ova čast čini!" Ali se odmah setih da u samoj stvari ova se čast odaje ne Nikolaju Velimiroviću kao naočitoj ličnosti, nego njemu kao odličnom slugi Pravoslavne crkve srpske i kao vernom sinu naroda srpskog.”

  • Church Times (mart 1920):

„Tokom četiri ratne godine. dr Nikolaj Velimirović je sobom, svojom ličnošću i svojom porukom ostavio snažan utisak na vrlo širok krug Engleza, tako da smo, kada se vratio u Srbiju, osetili to kao istinski gubitak.”

  • Dž. A. Daglas, protektor Londonskog univerziteta (1920):

„Taj autor nije samo provokativni mislilac i ličnost koja podstiče, već ima i veoma redak dar praktičke primene ideala.”

  • Veselin M. Vukićević (Nova Evropa, 1921):

„Revolucionarna Šumadija zna vrlo dobro da je g. Velimirović u suštini kontrarevolucionar.”

„Njegov uspeh je bio izvanredno velik. Zadobio je Amerikance sa njegovom ozbiljnošću i sa njegovom iskrenošću, i svaki je odmah primetio da on zaista veruje u ono što propoveda i da mu svaka reč potiče iz dubine srca i duše, gde leže njegova čvrsta vera i čvrsto ubeđenje (...) Ceo rad svih Srba koje je danas Srbija poslala u Ameriku ne vredi ni stotiniti deo onog uspešnog rada koji je Episkop Nikolaj do danas izvršio.”

  • H. Dž. Fajns-Klinton, anglikanski sveštenik (1921):

„Uticaj koji je stekao svojom ličnošću i zaslugama, kao i delom koje je izvršio, propovedajući u mnogim našim katedralama i crkvama, kao i svojim predavanjima i spisima, bez presedana je za jednog pravoslavnog sveštenika u ovoj zemlji[2].”

Uvodničar časopisa američkih episkopalaca "Živa crkva" (25. jun 1921):

„Nikolaj je drugi Isaija”

  • Dr Džejms T. Šotvel, Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir (5. avgust 1927):

„Jedna od najinteresantnijih i narmankantnijih ličnosti političkog života na Balkanu... Po temperamentu mističar, ali i vičan političar i državnik, kao što je već dokazao, Episkop Nikolaj sadrži u sebi takav splet različitih osobina da bi u svakoj zemlji bio priznat kao jedinstvena ličnost.”

„Vi Srbi možda ne znate koliko je Vladika Nikolaj, koji pripada čitavom hrićanskom svetu, poštovan i cenjen u Americi. On je za svoj narod učinio mnogo. Verujem kao pojedinac najviše. Na zakazane besede, u pojedinim gradovima Amerike, ljudi su putovali po nekoliko sati brzim vozovima da čuju njegove proročke reči. Ja sam lično ponosan što se ubrajam u prijatelje tog velikog srpskog sina.”

„Najizuzetnije ljudsko biće koje sam ikada srela”

„Bogodani pesnik, veliki filosof, hrišćanin na englesku ruku, rasni bojovnik duha, divni nosilac šumadijskih zaveta, predodređen da uvek bude vođ i gromovnik.”

„Ima li išta lepše i radosnije nego videti čoveka koji ima vokaciju, i ima napor da ostane sa svojom vokacijom? Ta radost mene ponovo vuče u pokrajinu u kojoj je neimar duhovnog i istorijskog smisla gospodin Nikolaj, sada Episkop Žički.”

„Znam dr Nikolaja iz vremena rata, kada je govorio u katedrali Svetog Pavla, gde ga je slušalo deset ili dvadeset hiljada ljudi. (...) Čak i danas u Engleskoj, a naročito u Londonu, pitaju gde je i šta radi dr Nikolaj Velimirović. On je bio prvi neanglikanac kome je dozvoljeno da besedi u katedrali Svetog Pavla i kada bi danas došao čitav London bi pohrlio da ga čuje.”

  • Izveštaj posle prvog nemačkog pretresa Žiče (maj 1941):

„Nikolaj je tip lukavog, brutalnog i tupog Balkanca, koji je kao crkveni poglavar najvažniji”

  • "Hrvatski narod, ustaški list (7. maj 1941), preneto u "Katolički tjednik" (Sarajevo, br. 23 XVII, 1941):

„Na stolici Svetog save - engleski agent; Reklamirani lik episkopa Nikolaja Velimirovića; Žiča kao središte engleske propagande; u novije vreme vješto je saplitana u srpskom narodu legenda o njegovom svetaštvu; Njegovi govori postaju izrazito šovinističko-politička propaganda; On je nacionalni i duhovni ideolog pansrpske borbene organizacije čiji nevidljivi ljudi upravljaju cijelim državnim aparatom bivše Jugoslavije; Cijelo vodstvo srpske crkve je samo igračka u rukama engleskog episkopata preko dr Nikolaja”

  • Nikola Drenovac, komunista (1945):

„I danas taj isti episkop Nikolaj ide po američkim katedralama i pod maskom "apostolske figure" propoveda najotrovniji fašizam, kleveće svoju rođenu zemlju i sprečava akciju za pomoć bolnima, gladnima i golima.”

  • Počasni doktorat Kolumbija univerziteta (SAD 1946):

„Njegovom Preosveštenstvu Nikolaju Velimiroviću, Episkopu Ohridskom i Žičkom koji je poznat po svjoj svetosti i čovekoljublju; čija je prva briga uvek za siromašne i nesrećne u jednoj mnogonapaćenoj zemlji; velikom naučniku i propovedniku koji je iznad svega velika moralna snaga; dodeljuje se počasni doktorat.”

  • Kralj Petar II i grupa srba iz Londona (Slobodan Jovanović, Milan Gavrilović i dr. 1946):

„U vremenu kada je srpski narod izgubio sve i kada mu je ostalo još da se uzda u svoju vekovnu moralnu snagu, oličenu u našoj Svetosavskoj Crkvi, Vi ste, Vaše Preosveštenstvo, danas za taj narod jedan u istini jedan od najjačih moralnih stubova, na kojima je počivala snaga našeg naroda u prošlosti, na kojima i danas počiva, i koji će ga, s verom u Boga, i Njegovu večnu pravdu, održati u budućnosti.”

  • Udruženje pravoslavnog sveštenstva FNRJ (1949):

„Takođe se ograđujemo i osuđujemo rad i episkopa Nikolaja Velimirovića i Irineja Đorđevića, koji su se posle oslobođenja naše otadžbine zadržali u taboru imperijalističkih zemalja i sa imperijalistima priželjkuju i kuju novo ropstvo za naše narode i seju laži, mrak i neznanje”

„Vi ste veliki kao filosof i kao pisac i kao besednik i kao Prvosveštenik. Ja nailazim Vašu najlepšu veličinu u tome što ste uvek hrabro smeli da govorite istinu.”

  • MUP FNRJ (1951) povodom oduzimanja državljanstva Sv. Nikolaju:

„Pripadnik protivnarodne političke organizacije Zbor i kao saradnik okupatora pobegao iz zemlje pred oslobođenjem.”

„S vladikom Nikolajem nestala je jedna velika ličnost iz srpskog nacionalnog života. On je kao književnik, i kao crkveni velikodostojnik, i kao nacionalni borac, ostavio za sobom svetla traga (...) Ko god je imao prilike da ga lično pozna, imao je utisak da je to redak i neobičan čovek.”

„Čudesan čovek - da! Veliki patriota - da! Ali, on je bio više od toga. On je bio prorok Božiji, ne samo Božije milosti već i Božijeg suda.”

  • Rezolucija Američkog kongresa (br. 98 od 14. januara 1957):

„Predstavnički Dom SAD je primio sa dubokom žalošću smrt episkopa Nikolaja, najvećeg sina našeg dostojnog srpskog saveznika u dva svetska rata, i duhovnog vođu srpskog naroda u Jugoslaviji. Predstavnički Dom ovim upućuje saučešće srpskom narodu zbog gubitka ovog velikog duhovnog vođe i zaslužnog sina.”

„Za Srpsku crkvu i srpski narod on ostaje veliki pisac i veliki stilist, veliki hrišćanin i veliki propovednik; njegovo je mesto odmah posle Svetog Save i za njega je malo reći da je bio vojnik Hristov, on je bio kapetan Hristov. Srpska crkva će posle njegove smrti moći možda čak i da se nazove svetosavsko-nikolajevska crkva! To su činjenice.”

„Ako je iko od naših i najvećih ljudi zaslužio da mu se pevaju slavopoji, to je Vladika Nikolaj Velimirović, slavopojnik, Hristov, mnogomilosni genije svetosavski (...) Svakim korakom u dugom hodu budućnosti njegov svetli lik će sve više prozoravati, uveličavati, svetlošću prosijavati.”

„Ovaj maleni dečko, toliko slabunjav da su se bojali da ga pošalju u školu, postao je veliki učitelj Crkve Pravoslavne, propovednik pravoslavne vere, mudri pastir, duhovni vođa Srbije, stub svoje otadžbine, apostol Pravoslavlja u daljnjim zemljama. (...) Kao što je za Svetog Jovana Zlatoustog rekao Sveti Prokli: da mu samo drugi Zlatoust može odati dostojnu hvalu, isto tako i episkopa Nikolaja može pohvaliti samo ravan njemu.”

„On je bio nesrebljoljubac u doslovnom smislu ove reči. Sve što je dobijao od mnogobrojnih poštovalaca - uvek je darivao nevoljnima. Zato je i umro kao potpuni siromah.”

„Pored Boga, voleo je Nikolaj srpski narod i srpsku državu. Njemu je to bilo nerazdeljivo kao Sveta Trojica. Bio je Srbin carski i svetosavski.”

„Kad ne bi Gospod svaku moju reč pretvorio u Heruvima i Serafima, u Anđela, ja ne bih mogao dostojno, ni izbliza dostojno, pohvaliti najvećeg srbina posle Svetog Savve, Ravnoapostolnog Svetog Vladiku Nikolaja Srpskog.”

„Znali smo da nam je Bog dao tu privilegiju da budemo u zajednici sa najeminentnijim pravoslavnim vladikom XX veka. (...) Vladika Nikolaj nije bio samo veliki Srbin. On je za sve pravoslavne ljude izraz pravoslavne duhovnosti i zauzima mesto među onima koji nastoje da ovekoveče pravoslevnu veru u Americi.”

„Vladika Nikolaj je bio stub Srpske crkve. Sada, posle svoje smrti, on stalno gleda Boga licem u lice.”

  • Miloš Minić (1981):

„Pisac crkvenih beseda u službi verskog fanatizma.”

  • Ljubiša Jakšić ("Oslobođenje", 7. jul 1981):

„Ratni zločinac episkop žički koji je imao ratno-zločinačku biografiju”

  • Dragomir Mitrović, istoričar (1985):

„Nikolaj je bio jedan od glavnih pokretača združene akcije svih reakcionarnih i kolaboracionističkih snaga, njihove borbe protivu partizana, komunista i narodnog otpora.”

  • Novosti (6.10.1986):

„Najmračnija ličnost u istoriji srpskog naroda, Ljotićev ideolog, obožavalac Hitlera”

  • Dr. Marko S. Marković (1993):

„Misionarski rad Vladike Nikolaja bio je po obimu ogroman, a po sadržaju svestran i može se porediti sa delatnošću Svetoga save. (...) Vladika Nikolaj je obnovio srpsko crkveno besedništvo i bio najveći besednik u istoriji Srpske crkve.”

„Vladika Nikolaj je kao rijetko ko u našem vremenu pronio kroz sebe jednu čitavu epohu. On je istovremeno udario neizbrisiv pečat na život i sudbinu Srpskog naroda u XX vijeku. Nesumnjivo, on će ostaviti dubokog traga i na srpske vjekove koji dolaze. Za mnoge veličine njegovog vremena u našem narodu neće se znati, dok će on ostati nezaobilazan u narodnom pamćenju. Kao što je u prethodnim vjekovima svako novo srpsko pokoljenje stajalo pred izborom: Za ili protiv Svetog Save; za ili protiv Kosovskog zavjeta, tako će i u budućnosti stajati pred istim izborom, s tim što će izbor biti istovjetan sa dilemom: Za ili protiv Vladike Nikolaja.”

  • Mirko Đorđević (1999):

„Velimirović ostaje jedna karakteristična provincijalna pojava”

„Episkop Nikolaj je, za nekoliko generacija britanskih anglikanaca, bio jedan od onih neospornih moralnih i duhovnih velikana koji su Zapadu posvedočili nešto od dubine i izazova pravoslavnog sveta.”

  • Dr Miodrag Zečević (2001):

„Episkop SPC, aktivni protivnik NOP-a, simpatizer četničkog pokreta Draže Mihajlovića i vrlo blizak fašističkom pokretu Zbor Dimitrija Ljotića”

„Dela Svetog vladike veoma su popularna kod nas u Rusiji. On je za nas Sveti vladika Nikolaj, i u to niko ne sumnja.”

„Stoslov o hrišćanskoj ljubavi u Kasijani, po svom kvalitetu, nesumnjivo stavlja episkopa Nikolaja u red Otaca Crkve.”

  • Jovan Bajford (2004):

„Tridesetih godina 20. veka Velimirovićeva ideologija je obezbedila značajan izvor inspiracije za snage srpskog fašizma.”

Reference[uredi]

  1. Misli se na anglikansku crkvu Svetog Pavla u Londonu u kojoj je Nikolaj bio prvi besednik koji nije anglikanac
  2. Misli se na Englesku