Nemanja Matić
Nemanja Matić (1. avgust 1988) jeste srpski fudbaler koji trenutno nastupa za francuski klub Olimpik Lion na poziciji veznog igrača.
Citati
[uredi]„Englezi su po mom mišljenju možda i glavni favoriti. Danska je selekcija koja nam uopšte ne leži i to jedna od onih zemalja koja nikad ne znate šta može da uradi. Potpuno su nepredvidivi, oni su u stanju da dođu do polufinala, imaju svoj identitet. Što se tiče Slovenije, niko ne sme ni u jednom trenutku da je potceni. Zato što oni imaju Benjamina Šeška, koji je jedan od najboljih mladih igrača sveta i od kog se očekuje da napravi "bum" na Evropskom prvenstvu. Grupa je jako teška, ali mislim da moramo da je prođemo, jer imamo kvalitet da igramo, bar polufinale.”
— o Evropskom prvenstvu 2024.
„Jedan od motiva je novac, žele da svoju raskoš, bogatstvo i moć prikažu na njima svojstven način. Njihov glavni cilj je to Svetsko prvenstvo 2030. godine. Uslove već sada imaju, i novac imaju. Gaje ljubav prema fudbalu i prema sportu. Oni su ljudi koji izuzetno vole sport, a fudbal pogotovo.”
„Sedamnaest godina sam u ovom poslu. Volim ga, trudim se da svakim danom pokažem sebi i drugima da zaslužujem ovo da radim. I najmlađi sam novinar sportske redakcije Javnog servisa. Biti komentator za mene je velika stvar i odgovornost. Počeo sam da "komentarišem" sa 23 godine, a do 33. nisam smeo da kažem da sam komentator, zato što mi je kroz glavu prolazilo da se time bavio čuveni i legendarni Duško Korać, sada naš Radoslav Rale Simić, Vladimir Mijaljević, Peđa Milinković, Zvonko Mihajlovski, Nebojša Višković, kao i generacije pre njih Vladanko Stojaković, Dragan Nikitović, Marko Marković i Blagoje Topličić, koji me je zvao "čudom od deteta"... jer su sve to doajeni koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji našeg i evropskog sporta. Kada imate toliko godina, a već sam komentarisao i Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo, a svesni ste kvaliteta tih ljudi pre mene, pomislim i zapitam se da li smem da kažem da sam to što jesam. Nisam smeo to da izgovorim sve do Svetskog šampionata u Brazilu 2014. godine, kada sam ušao kao jedan od najmlađih komentatora u završnicu prvenstva, jer je to za mene bila velika čast, pa sam tek tada sebi rekao "da, jesam komentator". Nabrojati 42 sporta iz glave, nije lako, a kamoli iste komentarisati. Zbog toga, volim da kažem da smo mi "večiti studenti", jer konstantno su pripreme i one su neka vrsta studiranja, a kada se iznova i iznova upoznajete sa novim sportovima, onda sam jednom rečju, student.”
„Komentatorski zanat ne može da se "ukrade", sa tim se rodite, ali se uči. U svet "sportskog komentarisanja" kao sina dočekao me je Duško Korać, koji mi je na početku karijere dao najveću podršku. Na moju karijeru umnogome je uticao i moj urednik Zoran Marković savetima, prilikama i načinima na kojima je meni pristupao. Zahvalan sam mu na tome, što mi nije dozvolio da "sagorim" u ovom poslu. Tu je i stariji kolega Vlada Mijaljević, koji je jedan od naših najboljih sportskih novinara i genije. Ne mogu da zaboravim na Duškovu podršku kada sam kao mlad komentator komentarisao gimnastiku, bazični spot na Olimpijskim igrama 2012. godine, gde mi je tada, kao pripremu, doneo četiri enciklopedije, koje je skupljao sa Olimpijskih igara od sedamdesetih godina. Preda mnom je cepao listove enciklopedija, heftao, koričao ih i dao mi je sa rečenicom "Ovo ti je od čika Duška". Čuvam ih i danas, učim iz njih i to nema cenu.”
„Obožavam da putujem, da otkrivam stvari i da učim. Volim da pobegnem tamo gde je more, jer to je za mene prostranstvo, sloboda, ljubav, širina.”
„"Sportski pozdrav" je moj zaštitni znak, esencija pravog i kulturnog izveštavanja i novinarstva, kao i emocija, tolerancija, kultura, istorija i sve ono što ja želim da budem.”
