Lovac u žitu

Korice knjige

Lovac u žitu ili Lovac u raži je roman iz 1951. Džeroma Dejvida Selindžera.

Citati

„Siguran sam da u životu niste videli većeg lažljivca od mene. Upravo je strašno koliko lažem. Kad, na primer, izađem na ulicu da negde na prvom kiosku kupim novine, a neko me upita kamo idem, u stanju sam odgovoriti da idem na operu. To je užasno.”

„Spavao sam u garaži one noći kad je umro i porazbijao sam golom šakom sve one proklete prozore, onako, iz čista besa. Pokušavao sam čak porazbijati prozore terenskog vozila koje smo imali tog leta, ali mi je šaka već bila slomljena i svakakva, pa mi to nije uspelo. Bilo je veoma glupo učiniti tako nešto, priznajem, ali tada gotovo uopšte nisam znao šta činim, a vi osim toga niste poznavali Elija. Šaka me još uvek ponekad boli, kad pada kiša, i te stvari, i nisam u stanju pošteno stisnuti šaku – čvrsto, mislim – ali, sve u svemu, ne uzrujavam se zbog toga posebno. Hoću reći znam da neću biti nikakav prokleti hirurg niti violinist, uostalom, bilo što.”

„Plesati sa starom Marti bilo je isto kao i vući kip slobode za sobom po podu.”

„Čovek ne mora imati seksualne odnose s nekom devojkom da bi je upoznao.”

„Ne sećam se baš tačno kako se zvala pesma koju je svirao kad sam ušao, ali ma što da je bilo, on je to zaista do kraja uprskao. Udarao je sve moguće glupe ekšibionističke kovrčice u visoke note i masu drugih zavrzlama, caka i štosova, od kojih redovno dobijam proliv.”

„Ako postoji reč koju mrzim, onda je to moćno! Kako lažno zvuči!”

„Bože kako volim kad su klinci fini i uljudni kad im pomognete da pričvrste koturaljke ili tako nešto. A klinci većinom to i jesu. Zaista jesu.”

„Određene stvari bi trebale ostati kakve jesu. Čovek bi trebao imati mogućnosti da ih zatvori u jednu od onih staklenih virtina i da ih ostavi da stoje.”

„Trebao bih jednom otići u neku školu za ječake. Pokušaj jednom - rekao sam. - Pune su umišljenih majmuna i čovek u njima ne radi ništa drugo nego štreba da nauči tek toliko da bude dovoljno pronicljiv pa da može jednog dana kupiti neki prokleti kadilak, i mora se bez prestanka pretvarati kako mu nije svejedno što je njegova fudbalska ekipa izgubila, i što radi, priča o mačkama i piću i seksu celog dana, a svi su podeljeni u one odvratne male proklete grupe! Mladići koji igraju košarku, to je jedna grupa, katolici su isto jedna grupa, prokleti intelektualci su opet jedna grupa, momci koji igraju bridž su jedna grupa, čak i mladići koji su članovi onog prokletog Kluba knjige meseca, i oni su jedna grupa.”