Lav Tolstoj
Appearance
„ | Kada čovek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se treba okrenuti je meso. | ” |
„ | Vegetarijanstvo je kriterijum po kome možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno. | ” |
„ | Zastrašujuća je ne patnja i smrt životinja, već to što čovek u sebi zatomljuje najviše duhovne osećaje samilosti i sažaljenja prema sebi sličnim živim bićima te gazeći vlastite osećaje postaje okrutan. | ” |
- „ Ko nam daje za pravo da određujemo šta neko treba da uči i ko garantuje da je dobro da učenici uče baš to, a ne nešto drugo.“
- „Granica koju sam postavio... između vaspitanja i obrazovanja, veštačka je. Vaspitanje i obrazovanje su nerazdvojni. Nije moguće vaspitavati, a ne predavati znanje, svako znanje deluje vaspitno.“
- „Obrazovanje je slobodan odnos, čija je osnova potreba jednog čoveka da stekne znanje, a drugoga da mu preda već stečeno znanje.“[1]
- „Svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako promeniti sebe."
- „Što manje ljudi znaju o lošim delima drigih ljudi, sami tim su strožiji prema sebi."
- „Ceni svoje misli i svoje i tuće kad ih poznaješ. Ništa ti neće toliko pomoći koliko dobre misli da završiš istinski zadatak svog života."
- „Nikoda ne slušajte one koji loše govore o drugima a o vama dobro."
- „Bez telesnog rada nema nema zdravog tela niti zdravih misli u telu."
- „Ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Pa šta onda postoji? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće. Eto, u toj tački je sav naš život."
- „ Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme."
- „Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti."
- „Grešiti je delo ljudsko, opravdavati grehe delo je đavolsko."[2]
- „Nisam video da ti ljudi nisu nesrećni zato što nemaju, da tako kažem, hranljive hrane, nego zato što im se želudac pokvario, i da njima ne treba hranljiva hrana već takva koja će im nadražiti apetit; nisam video da njima, ako im se želi pomoći, ne treba davati hranu već im lečiti pokvarene želuce.“
- „Uništeno je sve u čemu sam nalazio sreću i utehu. Neće biti škole i ljudi se smeju. Mislili smo da je plemstvo prosvećeno, ali ono je zlurado.“
- „Jedini kriterijum za pedagogiju je sloboda. Jedini metod je iskustvo.“
- „Čovek nosi Boga u samom sebi."[3]
- „Prestani da govoriš onog časa kada primetiš da se sam uznemiruješ ili pak onaj sa kojim govoriš. Neizrečena reč je zlato."
- „U svakoj stvari je bolje malo ali dobro nego mnogo i loše. Isto je tako i u knjigama."
- „Ljudi se dele u dve vrste: jedni prvo misle a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade a tek zatim misle."
- „Samo dva izvora ljudskih poroka su: lenost i praznoverje, i samo su dva dobročinitelja: rad i um."
- „Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom sopstvene misli, a ne pamćenjem."
- „Ne verujte rečima, ni svojim ni tunim; verujte samo delima i svojim i tunim."
- „Ljudi su često ponosni na čistoću svoje savesti samo zato što imaju kratku pamet."
- „Najbolji talenti se gube u neradu."
- „Životni cilj svakog pojedinca je uvek isti: napredovanje u dobrome."
- „Žena je kamen spoticanja za karijeru jednog čoveka."
- „Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom."
- „Pazite na svoje misli: one su početak postupka!"
- „U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek kad se drugi njima koriste,"
- „Daj više odmora jeziku nego rukama."[4]
Vidi još
[uredi]Reference
[uredi]- ↑ Cenić, Petrović, Stojan, Jelena (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Učiteljski fakultet - Vranje. str. 207.— 210.
- ↑ http://edukacija.rs/izreke-i-citati/lav-tolstoj
- ↑ . Berđajev, Nikolaj (1987): Ruska ideja, Osnovni problemi ruske misli XIX i početka XX stoleća, Prosveta, Beograd
- ↑ http://www.izreke-citati.com/lav-n-tolstoj-citati/