Karl Sejgan
Karl Edvard Sejgan,(engl. Carl Edward Sagan; Bruklin, 9. novembar 1934 — 20. decembar 1996) bio je američki astronom, astrobiolog, popularizator nauke i pisac popularnih knjiga iz nauke.
Citati
[uredi]„Mi, ljudi, izgledamo prilično drugačiji od drveća. Van svake sumnje, naše viđenje sveta razlikuje se od viđenja sveta velikih stabala. Ali duboko u molekularnom srcu života drveće i mi u osnovi smo istovetni. I jedni i drugi koristimo nukleinske kiseline za nasleđe; i jedni i drugi koristimo proteine kao enzime koji kontrolišu hemiju naših ćelija. No najvažnije je to što koristimo u dlaku istu knjigu šifri za prevođenje informacija nukleinskih kiselina u informacije proteina, kao što čine i doslovno sva ostala živa bića na našoj planeti. Prema uobičajenom tumačenju ovog molekularnog jedinstva, svi mi - drveće i ljudi, ribe pecači, muljna plesan i paramecijumi - potičemo iz jednog zajedničkog stupnja razvoja života u ranoj istoriji naše planete.
”— Kosmos, poglavlje 2 "Jedan glas u kosmičkoj fugi" [1]
„Ali, da li uopšte postoji neko s kim bismo mogli pričati? Da li je uz toliko milijardi zvezda samo u galaksiji Mlečni put moguće da samo naša zvezda ima jednu nastanjenu planetu? Ta koliko je verovatnije da su tehničke civilizacije kosmička svakodnevica, da galaksija kuca i zuji puna naprednih civilizacija, i da se stoga najbliža takva kultura ne nalazi na velikoj udaljenosti – možda odašilje signale s antena postavljenih na jednoj planeti zvezde u našem susedstvu, koju možemo videti golim okom, kada noću gledamo zvezdano nebo ...
”— Kosmos, poglavlje 12 „Enciklopedija galaktika“ [1]
„Kako bismo objasnili nekom nepristrasnom vanzemaljskom posmatraču svetsku trku u naoružanju? Kako bismo opravdali najnoviji opasan razvoj satelita-ubica, protonske topove, lasere, neutronske bombe, krstareće rakete ... Da li bismo tvrdili da deset hiljada nuklearnih bojevih glava sa zadatim odredištem povećava izglede za naš opstanak? Šta bismo izvestili o našem upravljanju planetom Zemljom? Čuli smo obrazloženja koja nam supersile nude. Znamo ko govori u ime država. Ali ko govori u ime ljudske vrste? Ko govori za Zemlju?
”— Kosmos, poglavlje 13 „Ko govori u ime Zemlje?“ [1]
„Postojalo je u nama svojstveno shvatanje da je osoba ili društvo malo različito od nas, bez obzira na to ko smo mi, nešto čudno ili bizarno u šta se ne sme imati poverenja ili pred čime se moramo gnušati. Setite se samo negativnih konotacija značenja reči kao što su stranac i tuđinac. A ipak su spomenici i kulture svake naše civilizacije naprosto samo različiti načini ljudskog postojanja. Neki vanzemaljski posetilac koji bi gledao razlike među ljudskim bićima i zajednicama našao bi da su te razlike beznačajne kada se uporede sa sličnostima. Svemir je možda gusto naseljen inteligentnim bićima. Ali Darvinova je lekcija jasna. Ljudska bića nećemo naći nigde drugde, samo ovde. Samo na ovoj maloj planeti. Mi smo retkost poput neke ugrožene vrste. Svako je od nas, s kosmičke perspektive gledano, dragocen. Ako se neki čovek ne slaže s vama, pustite ga da živi. U stotinama milijardi galaksija nećete naći sličnog.
”— Kosmos, poglavlje 13 „Ko govori u ime Zemlje?“ [1]
