Nama je vrhovni komandant Patrijarh Pavle. – Borba, 30. oktobar 1991.
”
„
Pošto je Vizental mnogo star čovek, ja sam osnovao sopstvenu fondaciju koja će goniti ustaške zločince iz ovog rata. Prema tome, nijedan ustaša, nijedna zver neće moći da pobegne. – NIN, 23. novembar 1991.
”
„
Srpski i izraelski narod su mnogo propatili u Drugom svetskom ratu. Zato nije ni čudo ako se ugledamo na njih. Dosta smo gledali na „nesvrstane” i morali da manipulišemo s njima zbog nafte. Mislim da je to vreme prošlo. Mi smo pravoslavni, oni su muslimani, neka svako ostane iza svoje ograde i gotovo. Svako ima svoju stranu. Zato i smatram da nam je izraelski narod najbliži, jer mi smo svojom krvlju natopili naše zemlje. Normalno – nevinom krvlju, jer smo kao ovce išli na klanje. To se više neće dogoditi, srpski narod se pretvorio u tigrove i nikada više nećemo dozvoliti da nas kolju. – Pogledi, 28. februar 1992.
”
„
Meni treba dva minuta da obučem uniformu i spremim se za rat. – TV Politika, 4. decembar 1992.
”
„
Bezbednosti nema jer su nam se neprijatelji uvukli ovde. – u Narodnoj skupštini Srbije, 18. mart 1993.
”
„
Nama je potrebno da izađemo iz komunističkog bastiona, ali dok god budemo smatrani kao rusofili, imaćemo tretman komunista. Misli se da je najveći naš uspeh što imamo diplomatske odnose sa Belorusijom, Rusijom i Kinom, međutim, ja bih želeo i voleo da imamo jednog saveznika sa Zapada, pa makar on bio Lihtenštajn, ona mala država, samo da imamo jednog saveznika, da se kaže da smo mi saveznici sa jednom zapadnom zemljom. Čisto radi nas. Vidite da ja ne mislim komunistički, niti crveno i treba da se shvati da i narod ne razmišlja tako i da narod nije rusofil. Ja, na primer, više volim Ameriku od Rusije. Ne volim američku politiku, ne volim da budem bombardovan od Amerike, da mi nametnu njihovu demokratiju. Volim svoju demokratiju srpsku, da mi dođemo do te demokratije. Nije bitno ko će biti na čelu Jugoslavije i Srbije, da li će biti SPO, SRS, ili Zoran Đinđić, ili će biti Stranka srpskog jedinstva, bitno je da ovaj narod izađe iz ovog mraka. – TV Belami, 11. februara 1999.
”
„
Moj veliki prijatelj Milo Đukanović je jedan mlad čovek orijentisan demokratiji koja nas jedino može vratiti svetu. – TV Belami, 11. februara 1999.
”
„
Ja sam prvi za zapadnjačku demokratiju, odrastao sam na američkom siru i puteru; kad sam bio mali, dobijali smo pomoć u školama od Amerike. Amerika nam je tada pružala veliku pomoć. Međutim, i Amerika mora da shvati da mi želimo demokratiju, ali svojim putem. Neka nas puste da do nje dođemo srpskim putem. Ne treba da nam nameću `tomahavkʼ demokratiju, jer ovaj narod će sve izdržati. – Iz intervjua za nišku TV stranicu Belle amie
.jpg)
