Duško Radović

Dušan Duško Radović (29. novembar 1922 — 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.

Citati

• Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.
• Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga, a sve se prave kao da su već voljene- sramota ih je da priznaju da nisu.
• Prazna je kuća bez žene. Ako žene nema u kući, nema ko drugi da bude u njoj.
• Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.
• Vama se otkinulo dugme, a ona je imala iglu i konac. Tako je počelo. Postala vam je žena i od tada više ne zna gde su joj igla i konac.
• Žene, kao nojevi, zavlače glave u mala ogledalca, u koja može da stane samo ono što je na njima lepo. One vide samo ono što je lepo, a svi drugi sve ostalo.
• Žene ne žele ravnopravnost sa muškarcima- to nije ništa- već sa drugim ženama.
• Žene nisu ništa postigle. Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima. A sada su ravnopravne sa nikakvim.
• Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako. Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće. Ostali smo sami i sad otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.
• Kada bismo znali dokle ćemo živeti, drukčije bismo i živeli i radili. Niko ne želi da bude naivan i glup i da mu se svi smeju kad umre.
• Najbolji sinovi i kćeri naših naroda i narodnosti pali su u ratu. Bilo bi bolje da je obrnuto ali to nije ni logično ni moguće. To se i može tražiti samo od najboljih.
• Na beogradske pijace stižu kajsije i breskve. Mi vam savetujemo da jedete jednu dnevno. Prva je najlepša. Sve druge su iste kao prva.
• Stida se treba oslobađati na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo.
• Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.
• Budite ponosni, branite svoje dostojanstvo. Nemojte zavisiti od onoga čega nema. Pravite se kao da imate i nešto drugo.
• Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.
• Domaća televizijska serija „Partizanska eskadrila“ nije dobro pedagoški osmišljena. Poznati domaći kauboji kao od šale satiru fašističke Indijance. Ne smemo dozvoliti da naša deca i unuci žale što nisu živeli onda kad je sve bilo lako, jednostavno i lepo. Neistinito prikazivanje onog vremena je najteža optužba protiv vremena u kome živimo.
• Mi mislimo, dragi slušaoci, isto što i vi: Šta li oni rade kad su nama dozvolili da radimo sve ovo što radimo?!
• Ko nema svoju republiku ili pokrajinu, živu u Jugoslaviji kao emigrant.
• Tako nam i treba. Dok nismo priznavali da ima problema, nismo ih morali ni rešavati.
• Ostajte ovde! Ne idite nikuda iz Beograda ako ponovo morate da se vraćate u njega, ako ćete se više radovati povratku nego odlasku.
• Ako smo se jednom iskreno zakleli, ne moramo se stalno zaklinjati. Što se više i češće zaklinjemo, sve smo sumnjiviji.
• Ne govorite ono što mislite ako živite od toga šta govorite.
• Borili smo se i umorili. Sad nam ostaje samo da branimo ono što smo stekli.
• Juče i prekjuče bili ste na imanju i osećali ste se dobro. Danas se vraćate na ovo naše zajedničko nemanje i ponovo postajete bespomoćni i mrzovoljni. Izgleda da drukčije i ne može. Ono što imamo na jed noj strani, to mora da fali na nekoj drugoj.
• Živelo bratstvo i jedinstvo svih naših republika i pokrajina!
• Decu smo priključili na struju. Ona imaju nov, moderan pupak u koji se može staviti utikač.
• Ako želite da budete bolji od drugih ljudi, ne smete raditi ono što oni rade i ne možete živeti onako kako oni žive.
• Neki drugovi su stigli do cilja i stoje. Neće da se pomere ili pomaknu u stranu da bi drugi mogli da krenu napred.
• Znojimo se, malo od muke a malo od ove vrućine. To su dva različita znoja. Znoj od muke oseća se na muku. Što je veća muka, sve ga je teže podneti.
• Mladi moraju da žive noću, beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.
• Naivni postavljaju pitanja ali ne vidimo šta imaju od toga. Bolje žive oni koji nisu u pravu.
• U Poljskoj jeste zanimljivo ali ne možemo reći da je kod nas dosadno. Uzbudljivo je u Engleskoj, u Italiji, u Španiji, ali nije tačno da i kod nas nema šta da se vidi i čuje. Uopšte, mi spadamo među zanimljive zemlje u Evropi.
• Nema većih asketa od lenjih ljudi. Čega su se sve oni odrekli, u čemu sve nisu učestvovali, kakva su sve zadovoljstva sebi uskratili- samo zato što ih je mrzelo.
• Biti marksist ima smisla samo ako niste pametni.
• Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo poneku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću- to nas dotuče. Bolje je da je nismo ni uzimali. Ne bismo znalo kako je prazno i pusto živeti bez knjiga.
• Lako je njima tamo, oni sve znaju. A mi ovde ne znamo ni kako se zovemo.
• Unuci nam stižu u poslednjem trenutku, onda kada nam se učini da više nikome nismo potrebni.
• Inflacija je degradirala i štedne uloge ali i kredite. Oni koji štede plaćaju dugove onih koji žive od kredita.
• Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.
• Začas stignemo od večeri do jutra. A od jurtra do večeri treba dugo i naporno putovati.
• Neki odgovorni drugovi su nezamenjivi. Niko drugi ne bi mogao da radi ono što oni rade. A za ono što bi trebalo da rade, možda bi se mogli naći neki drugi, mlađi i bolji.
• Na našem lepom Jadranskom moru u toku jula i avgusta žive nemački narod i ostale narodnosti.
• Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja. A neko kupuje te kese i kupuje ono zbog čega kupuje kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo.
• Mnogi naši vršnjaci hteli su da idu u rat ali nisu smeli. I dogodilo se ono što se često događa: Danas pamte samo da su hteli, a zaboravili su da nisu smeli.
• Samo vi i dalje idite na Adu Ciganliju, pa neka vas tamo jedu komarci i divlje pčele. Zašto se nama ništa ne dešava? Zato što mi nikuda ne idemo. Od nas niko nema koristi. Nemamo je ni mi, ali je nemaju ni drugi.
• Vodite računa o svom prezimenu. Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.
• Da li ste već na godišnjem odmoru ili samo ne radite? Da li ne radite samo pre odmora ili to radite i posle?
• Svaki lekar je kao Vilhelm Tel: treba mu mnogo znanja i veštine da pogodi bolest a ne bolesnika. Bolest je najčešće mala, a bolesnik mnogo veći. Utešno je samo to što ni bolest ne može preživeti grešku lekara.
• Birajmo najpametnije i najsposobnije. Pokušali smo sa najboljima pa to nije dalo nikakve rezultate.
• Oni koji izdaju i štampaju papirni novac mogli bi sa jedne strane svake novčanice štampati i uputstva za upotrebu. Mnogi građani imaju para, ali ne znaju šta sa njima da rade.
• Niko ne peva bez razloga. Da biste postali pevač, neko vas je morao mrzeti- ili profesori ili žene.
• Sakupili smo pikavce kao dokaz da jedan veliki prijatelj pravde i jednakosti puši cigarete Marlboro, a svaka od tih cigareta košta mnogo dinara. Neki ljudi još uvek jedno govore a drugo puše.
• Neki filmski radnici žive od toga što ne snimaju filmove. Neuporedivo manje staje film koji nije snimljen nego onaj koji jeste. Društvo manje koštaju filmski radnici koji jure za parama nego oni koji trče za slavom.
• Beograd ostaje bez kvoruma. Neće biti sastanaka niti će se donositi odluke. Sledećih mesec dana živećemo isključivo na svoju odgovornost.
• Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slučaj da mu fale mama ili tata.
• Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada nećete znati šta da radite s njima.
• Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.
• Ljubav je velika smetnja seksu. Seks ne može da čeka, a ljubav traži da se sve obrazloži i objasni: i da li me voliš, i koliko me voliš, i šta moje naviše voliš, i da li ćeš me voleti kao što me sada voliš, i da li si nekoga voleo više od mene... Toliko ljubavi seks ne može da podnese i najčešće odustaje.
• Za druge se navija, Partizan se voli.
• Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.
• Mnogo što šta imaju i drugi ali takav jezik nema niko sem Piroćanaca. Ja sam rođen u Kalčinom Nišu, komšija sam vam i rođak, i ova knjiga je bila melem za moja nostalgična raspoloženja. / Jezik zavičaja je jedini pravi, prirodni, narodni jezik. I jedino je takav jezik mogao sačuvati miris i ukus podneblja u kome je nastao. Naš zajednički, zvanični, normativni jezik je konvencija, dogovor kako da se sporazumevaju ljudi iz različitih zavičaja. To je veštački, „pravljeni“ jezik i u njemu nema ni svežine ni draži zavičajnih jezika. Jezik naših zavičaja pripada drugoj civilizaciji i istorijski je prevaziđen. Nema budućnosti. Novi, zajednički jezik ugrozio je naše lepe, slikovite i atraktivne zavičajne jezike i osudio ih n propast i zaborav. Ni naš zavičaj nije više ono što je bio. Sve manje liči na sebe a sve više na sve druge zavičaje. Nova civilizacija uniformisala nam je zavičaje. Ukinula je sve ono posebno, retko i neobično. Da nema reka i planina, ne bismo ih mogli razaznati i razlikovati. I sami smo se izopačili. Nećemo da budemo ono što jesmo, više nam se dopada tuđe.